Delo

В Е Л Е Ш К Е 47 7 чеиичкпм u о томе како је с њнма цоступао. За паставнике ова књижица биће од интереса, и нска им ,је тонло препоручена. Басне М и л а н а В у к а с о в и h а. — Милан Вукасовић јавља да је намеран да изда збирку својих басана, од којих је већина раније била штамиава у нашпм књижевним и некпм дневнсм листовима. Књига ће пзнети до седам штампаних табака на финој хартпји п бпће јој за претплатнике цена 1 динар. Претплату прима unсац у Нпшу, уреднпштво „Бранкова Кола“ (Срем. Карловци) п уредништво „Венца“ у Београду. Прегслед часописа. Летопис Матпце Српске. — У свесци XI за 1910 год. (књ. 271) штампани су ови радовп: 1 „Расељење Срба из Тоиуског", од Рад. М. Грујића. II. „Роман о спадалу п причања Вука Дојчевпћа“, од д-ра Бошка Петровића (свршетак). — „Сиромах Путан,“ ириповетка од Милана Андрића. — IV Лпста|к: „Аутобпографске белешке Јов. Ђор1)ввпћа“, II, од Мплана Шевића. — V. Књижевност: 1 Приказп: а) Историја: „Драг. М. Павловпћ, Србија за време иоследњег аустријско-турског рата (1788—1791)“, од Ј. Р. — б) Историја књижевности: „В. М. ИстрпнБ, РусскЈе студенти вђ ГетингенР вд> 1802—1804 г.“, од Ј. Р. — г) Народно просвећивање: „Проф. Живојпн 0. Дачпћ и народно просвећпвање књигом“, од Ј. Ж. — 2. Белешке. — VI. У м е т н о ст: Д--р Стјепан Милетић, од Божа Ловрпћа. VII. Извештајп о раду Матице Срис.ке. У свесцп XII (књ. 272): I. „XIX одломак из епопеје Косово“. од д-ра Николе Ђорпћа. — II. „Из савремене хрватске књижевностп“, од Јована Храниловпћа. — III „Госнођица Фема“, наппсао Стојан Јакшић. — IV. Л и е та к: „Автобиографске белешке Јована Ћорђевића III.“ (свршетак), од Мплана Шевића. — V. Књижевност:) 1. Оцене. — 2. Прпкази. — 3. Велешке VI. Гласник. — VII. Извештаји о раду Матице Српске. Раз^тичности. Студенти и народно образовање Педагошка секција 50. скупа немачких филолога и школских људи позабавпла се и о нитању, шта могу ученицп великих школа (поглавито уннверсптета) учннити за народно образовање. Земаљски школскп надзорннк из Лпнца, др. Јосиф Лос (Loos) говорио је о својој теми: S t u<1 е n t е n i m D i e n s t e (1 e г V o 1 k sbildung. Ирема објављеном пзвештају.1 садржина иредавању је укратко ова. Све се јаче истиче задаћа, да се образовање разграна н у разне друштвене кругове, н то утолпко пре. што потребу за учествовањем у образовању другпх осећају и они кругови, који су до сада у овом цравцу стајали са стране илп, боље, позади. Ова иотреба за образовањем довела је у Немачко.ј до отварања к у р с о в а заобразовање раднпка, за које су узети упиверситетскн студентп као наставннци. Идеја о народном образовању потекла је у осталом из II н г л е с к е. У Данској се још од 1882. годпне студентскн савез бавио о вечерњој наставп за раднпке. цравној ио.моћи за сиротпњу и објављивању сппса и расцрава за народ. Наставиицн су радили добровољно u без пкакве награде а сваке године су се иоиуњавалп из студената. У 1 Verhandlungeu. стр. 105—107. Л о с је, како се ту вели. своје предавање нескраћено штамиао у Лпнцу, у свом издању, 1910. годппе.