Delo

КАНЦЕЛАРИСКО ВРЕМЕ 47 Ш е ф (вади табакеру и припаљује цпгару.) То је заиста врло ИНтересаптно... (Радознало:) А шта одјутрос има новог код нас? (Сркне кафу.) С л у ж и т е љ (грчп рамена.) Готово ништа. Шеф (запнтересовано:) Баш нншта?! Служитељ: Има то да је господин Иван опет дошао пијан... Био се грдно развикао и прети да he да упали архиву !... Вели : „Шта he држави те глупости !“ Сви смо му се смејали. Ш е ф : Лудак ! (Опет сркне кафу.) А пита ли се, грешник: колико је после година робије у глави такве једне наљевине?! Хехе! (Врти главом.) Носи га ђаво, носи! С л у ж п т е љ : Не да му ђаво мира... Савле каже : има нека земља на свету, тамо негде далеко од нас, ваљда нреко мора, у којој се добије секира ио врату и за једно искречено државно перо !... А камо ли још за оваке ствари ! (Са услужним изразом на лицу натрашке се измиче к вратима.) Ш е ф : Па још ? ... Шта још има ново ? Служитељ (прилази на прстпма к столу. Поверљпво:) Оно Дввојче из чаршије, што сваког јутра тражи господина Јешу, онет је било... Шеф (заинтересовано:) Па? С л у ж и т е љ : Па смо га вешто испипкали... Има нешто. Ш е ф (више заинтересован :) А шта ТО има ? ! Служитељ (поверљиво:) Нешто мало нам се и оно исказало, а после Игњат звирио кроз кључаницу и вели: љубе се! Ш е ф (зарадовано:) Љубе се ? !... Фина ствар !... Гле ти њих, молим те!... Само на то треба и даље мотрити, да виДИМО шта he најпосле бити. . . (Вртп главом, смешка се и трља руке.) Хохо, љубе се! С Л У Ж II Т е Љ (опет се натрашке измиче к вратима, са појачанпм изразом услужности на лицу.) Хе, знамо ми већ шта треба даље... Ш е ф : А осем тога ? (Опет сркне кафу и повуче дим из цпгаре.) Говоре ли шта чиновници? Шта се у грађанству чује ? Шта говоре у кафани? С л у ж и т е љ (зауставља се код врата.) Ништа се не чује. А у кафани се баш сад развик’о један, кажу, отпуштени општински писар. Вели: у општинама се краде к’о на Баточинском вашару... Смеју му се људи.