Delo

48 Д Е Л 0 Ш е ф : Магарац! Зна он шта су то крађе! (Удредајући бркове:) II ништа више?! Служитељ: А, јест, Бога ми! Умро Никодим преписач. Шеф (нехатно:) Који Никодим преписач? Служитељ: Па онај што је радио у сутерену према свећи. Шеф (нехатно:) А-ха, сећам га се. То је онај суви што је много кашљао? Грешник! Служитељ: Он, Бог да га прости. (Болећиво:) Плате свега педесет динара, деце као плеве, а посао навалили на њега... (Уздахне и тужно заклима главом.) Однео био нека акта кући да преписује, па га ту и смрт застала... Јутрос скупљали прилоге да га са’ране... Жалост је то, господине, велкка! Ш е ф (нехатно:) Божја ВОЉа. (Служитељ излази п за собом полако притвара врата.) Појава девета Шеф: Скандалозна појава: један ’оће да запали архиву, други се са девојчетом љуби, трећп (трља се по врату) без питања умире (тргнесе.) И тако даље, и тако даље, — скандал! (Попије кафу, тргне два-три дима узастопце из цигаре, и онда је загаси.) Зла времена! (Устаје, задене палце за прснпк и шета. После прави шведску гимнастику и, подбочен, чучећи скакуће по соби. Устаје и протеже се.) Лепа и здрава ствар шведска гимнастика! (Врата се отварају.) Појава десета Шеф други (омален, просед и ћосав човек. Улазп лењо. Салутира гологлав.) Здрнво-МИрно ! Ш е ф п р в и: Ето, хвала Богу! (Рукују се.) Шеф други: Дуго време, — вечност !... Како с послом? Шеф први: Како? Наопако! Навали, навали, навали као зубна болест! Ево већ три дана како се каним да напишем једно приватно писмо, па се баш нема кад!... Помисли само: у овом месецу приновили смо преко три хиљаде нумера! (Ставља прст на чело.) Можеш мислити! Шеф други: То је већ и сувише!... Тако исто и код мене... Главе не можеш дићи, па да ти је Бог ујак! А кад класе и ордене треба делити, онда ће то добити онај који је на вечитом одсуству!... Иди му ти сад ради с вољом! Шеф први (заклима главом и уздахне.) ’Ohe.MO ЛИ ПО једну?