Delo

СТРАХОТА Ј АДА 0, ту, где се срце леди, Где су зраци црвени к’о рђа, Где се само ћути и седи, И постеља од камена је тврђа! Ту, где и реч једна већ пропаст скрива, Где очи у бездани зуре, Где се само о ругоби снива, Где трагично ропћу б^ре. Ту, где хоризонта нема, Од крви где се блато ствара, Где се само на самрт спрема, Где и храм је без олтара. Ту, где и демон не зна путе, Где и пои се одрекао Христа, Где и жене вечно ћуте, Где и злато бедно блиста. 0, ту, где и време стане, Ту се слбми моја лађа. Ту ја бројим своје ране, Парпз, 1910 1*