Delo

Б Е Л Е Ш К Е 47 Т што је Срп. Ки>. Задруга хопорисала „Мртве капптале“ од Ј. Козарца: оригиналне радове Матица he хонорисати као и Задруга, а антологије и слична дела ио уговору. — 3. За Доситејеву споменицу утврћено је засада да уђу чланци ових писаца: Ст. Новаковића, Павла Поповића, д-ра Александра Белића, д-ра Бранислава Петронијевпћа, д-ра 'Гих. Ђорђевпћа, д-ра Тих. Остојића и д-ра Веселина Чајкановића. — 4. Као овогодишњи „Забавник" одлучепо је да се изда роман „Вереници“ („I promessi sposi“). од Манцонија а у иреводу Јована Ђа.је. Академско педагошко друштво. — Ове године стунило је ово друштво, основано иницијатпвом студената философско-недагошке групе нашег Универзитета уз помоћ наставника д-р Окановића, у свој нуни живот. Прва јавна друштвена седница била је 19 фебруара ове године. На овој седници је Драгослав Ђорђевић чптао свој реферат „Улога философије у структури средњошколске наставе“. Изложивши укратко истори.ју философских наука у школама средњег и новог века, обративши затим нажњу на данашњи положај философскпх дисциилина у Еврони, а нарочито у француској школи, која је од 1903 године фплософијп дала њен нравп значај, Ђорђевић је размотрио данашњи положај философских наука у српској гимназији. Доказавши да је гимназија исто толико (ако не и више) васпитна, колико и интелектуална установа, изложивши затим потребу синтеза научног знања, као и потребу формирања метафизичке слике света, која се свесно или несвесио жели у најкритичнијим даннма како ио физиолошки тако и психслошки нроцес пнтелектуалаца и указавши на значај етичке подлоге у карактеру, потребне за моменте душевне кризе која се јавља нри нрелазу из школе у живот (т. ј. из гимназије на Универзитет), референт је закључио, да је увођење философских дисциплина у наставни план неопходна потреба и да је, ирема томе, избацивање њихово нелогично. На тај начин, дакле, овај је реферат додирнуо и иитање о избацивању философије из српске гимназије и показао неразложност предлог-а по коме би се фплософија избацила, јер није ни мало тачно да данас у веку материјализма философија нема значаја. „На против“ рекао је референт „многи научари, не са.мо философских наука у ширем смислу, (математичари и др.) но и правници као и медецинари, осећају севрло слабо чим у својој струци дођу на терен нитања, које може само фплософија објаснити. Тада они као новнну износе врло површно идеје и. закључке, које су философп већ давно' решили". После реферата, који је због добре аргументације и симпатичног стила примљен са задовољством, отворена. је мала дискусија. Циљ овог друштва је двојак. Први. је упознавање чланова друштвених. с педагошким наукама и третирање појединих питања у области педагогије. Друго је упознавање јавности с васпитпим задацима појединаца и целиие, а што је најпохвалније, практичко васпитање најширих друштвених слојева с нацпоналном садашњицом. Друштвени чланови ће у најкраћем. року одржати неколика јавна предавања у Београду и унутрашњости. 1^и>ижевност. Одабрана дела за школу. — Д-р Тих. Остојић, професор у Н. Саду, отпочео је уређиватп збирку одабранпх*