Delo

478 Д Е Л 0 књпга за школу. Као прва књига ове збарке је „Живот Доснтеја ОбрадоBnha“ (Из његовнх дела саставпо Тпломнр OcTojah. Новп Сад, 1911, у 8°. стр. 81.) — У овој с.у књпжицп врло згодно груипсанн одељцн пз Доситијеве аутобиографпје („Житпја п ирпкљученија") и других његових књига. пз којпх ученик може упозпатп жпвот н књижевнп рад Досптејев. Остојић је те одељке згодно иовезао препрнчавањем одељака пз аутобиограФије, који су иначе од мањег ннтереса за ученпке. На крају је „Додатак“ у коме су овп чланцн 1. „Стварнн тумач" где су објашњепа нека тежа места у Досптејеву ирнчању, подацп о лпчностпма п књпгама. које Доситеј спомиње. — 2. „Библиографпја“ где су хронолошкпм редом набројана Доситејева дела. — 3. „Значај Досптеја Обрадовпћа“ у коме је укратко обележено место које Досптеј заузима у српској књпжевностп. — 4. „Језик Доситејевих књпга“ у коме је објашњено зашто Доситеј, и ако је намеран да пише народним језиком, ппак употребљавао многе речп које се у народу не говоре. — 5. „Правоппс Доситејев“, у коме је наглашено да се Доситеј „држи у главном руског правописа, али без потпуне доследности“. У овом чланку има једна штампарска грешка која није исправљена. Ту се каже: „Како је Доситеј ппсао види се из одломка ва стр. 83“, а 83-ће стране нема у OBoi књизи. Тај се одломак налази на 55. страни. На крају књижице налазе се „Питања за усмену обраду" и „Задаци за пис.чене радње“. Књига ова, као и остале које he изићп у овој збирци, намењена је ученицима и наставницима историје српске књпжевности. Она је за тај циљ удешена зналачки, и моћи ће се корисно употребити. — Поруџбине из Србпје за ову књнгу треба слати уреднипггву „Сри. Књ. Гласника“. Нови подаци о ХристиФОру ЖеФаровићу и Василију Петровићу, црногорсиом владици. — У XV-om тому 3-oj свесци „Извћстјл отдћлепјл русскаго лзмка н словесностп ПмператорскоП Академји НаукЂ“ (год. 1910) обЈавио је Н. М. Петровскп иод насловом „Serbica“ два прилога исторнјп сриске књижевностп н српске цркве. Првп се тпче познатога нисца „Стематографије“ Христпфора Жефаровпћа, о чијем се животу пначе врло мало зна. Н. М. Петровски нашао је у архпви Св Синода у Москвн документа о оставштинп Жефаровпћевој. Из тих се докумената види се да је оп 1753 год. из Беча отишао у Москву, где је стигао 5 августа п настанио се у Богојављенском манастиру, где је умро 18 септембра псте, 1753 год. Досада се није знало кад је умро Жефаровић. Сем тога из ових докумепата дознајемо да је оставпо и тестаменат, којим је за свога наследника одредио свога малолетног сестрића Данила Жефаровића, а за чијег је стараоца одредио некога Дпмитрија Алексића. Тестаменат је писан грчки у Токају 15 јуна 1754 год. Потпис је: jtgsopmsgoc, ZQiav6(f>OQog Zs(paQ. Из тих докумената види се да је писац „Стематографије" био и трговац црквених утвари и других књпга, јер је у своме тестаменту означио и своје дужнике у Земуну, Темпшвару, Колмарку, Букурешту и Јерусалиму. Други је податак једно писмо, управо тужба, црногорског митрополита Василија Петровића против карловачкога митрополита Навла Ненадовпћа, коју је владика Василије послао 4 августа 1754 год. из Беча Колегији Иностранпх Дела. Владпка Василије баца на митрополита Павла Ненадовића тешке оптужбе — које је