Delo

Б Е Л Е Ш К Е 479 поделио на 21 тачку. По тој тужби мптрополит Ненадовпћ је потајни унијат, који допушта унијаћење Срба, оснива штампарпју да у њој штамна унијатске књиге за народ, гони п куне сво.је владике, мрзи Русе и све оне којп хвале Руспју пемилосрдно гонп, уходи све који из Русије долазе итд. итд. Стога он моли Колегију да нипошто не веру.је митрополиту Ненадовићу и да му не даје ништа на име помоћи. Шта више тражи да се Ненадовић збаци. Како је бага тада Колегија имала да решава о молби митрополитовој да му се пз Русије пошљу књиге за црквену и школску потребу и неколико учених људи. Колегија је одложила решење uo овој молби због ове доставе владике Василија, док се преко руског пославика у Бечу не увери да ли су су владичине доставе истините. Руски посланик у Бечу одговорио је писмом од 11 (22) фебруара 1755 године да су већина навода владике Василпја неистинити, а за пеке дотада нијејош био добио поуздана обавештења. Тако ова би нам тужба владичина била нов доказ о његову доста лабавом характеру, којп је добро оцртан у расправи Јов. Н. Томића „0 ис-ториЈи Црне Горе црногорскога митрополпта Василија Петровића“ („Годишњица“, 23, стр. 83 и д.). Милан Вукасовић: Басне. Изишла је из штампе једна доиста симпатична збирка басана од Милана Вукасовпћа (Београд, Нова штампарија — Давидовић. У 8°, стр. 93. Цена 1 динар). У овој књпзи има 55 басана. — У данашње доба, када ретко коме пада на ум да смишља и пише басне, ово је доиста занимљива појава. Поред тога, ова збирка басана привлачп пажњу не толико због оригиналности идеја — а није ова књига ни без тога — колико због лепог и течпог иричања, чистоте језика и нримамљивога стила. Због здраве поуке у овим баснама п због чпстоте језика и лепог стила многе бих од ових басана ваљало унети и у школске чнтанке, јер су за то врло погодне Читаоцима их сво.јим пајтоилије препоручујемо. М. Арцибашев: Смрт Ивана Ландеа. — Живота Милојковић превеоје с руског причу „Смрт Иваиа Ландеа“ од познатог — ваљда пролетерског — приповедача М. Арцибашева (Београд, 1911. У 8°, стр. 184. Цена 2 50 дир.). — У овој је причи описан живот рускпх студензта. То је довољно рећи ua да се зна да у њој има нешто што је за други свет, који у погледима на живот и на свет има здраве логике и пречишћених појмова, црплично неразумљиво. Разуме се да је овде реч о једноме студенту којп сматра да је сваки човек добар. само су прилике и^друштво крив и што то по неки пут и друкче изгледа. Због тога јунак ове приче, Иван Ланде. хоће да чини само добро, прегоревајући при томе поред себе, још и љубав своје мајке. Овај добри човек извлачи батине, па своме пријатељу иде у посету да се с њим разговара, као да ништа није ни било. Он се заљубљује, алп не као други људи. Он има једнога друга, који болује у далеком месту, а коме он хоће да оде, и ако нема новаца за пут. На томе путу он назебе, јер путује пешке, и сељаци га нађу у једној колеби мртва. Цела прича има неки особити смисао — управо нема никака смисла. Бар нама се тако чини. — Укратко ово је једна од оних прича код којих читалац, кад прочита почетак, углавном зна какав ће бити свршетак. II после читања она не оставља код читаоца никакав утисак, а биће доста