Delo

ВЕЛИКО ОСЕЋАЊЕ 0, тога часа, кад ме занос опи И меки мирис твога топлог тела, С очију твојих кад ми усна попи Раскош лепоте и вечита врела. 0, тога часа све ми беше мало За израз душе и занетих чула, Под осећањем срце кад је стало II дошла тмина нејасна и тмула. А златне жеље, ко сунчани зраци На моме лицу, које срећу слути, Причаху младост што би да се баци Пред твоје ноге и властеоске скути. И кад ти косе сунчане и сане Паше по плећу и пољубац преста, За љубав што ме тада силно зане Ја немам речи ни великог геста. И ко кад стари јунак својој вили Нуђаше даре што векове броје, С ружама белим и на мекој свили Ја хтедох да ти дадем срце своје. Божидар Пурић.