Delo

456 Д Е Л 0 цији, пп у Пизи, Снјенн и Болоњп, Марка пнје ништа занимало, и њему је бпло све једно да ли he стаиовати у једпом нли другом хотелу, да лн he пут наставптн овпм нли оппм раскошним возом; алн да његова мала Бпторнја све впдн, да у свему ужпва, да дап проведе пријатпо и пе замарајући се много, да је угосте најотмеппји хотелп и да јој железничка кола с постељама олакшају пут и учине јој га пријатним, то беше његов главни носао н његова највећа брига. И однста, он је према сваком иризору и свакој промени, нрема иоласку па нут или доласку с пута, био хладан као опо човек који је све проживео и све видео и који нема шта више да проживи пп види. — Одлучи, дакле, Виторијета! Да ли кроз Готхард или кроз Мон Сенп. Није ли се дакле понашао према њој као према детету, коме је брижни старалац? Нису ли то сведочила и сама та нежна тепања, која беху израз нежности, а не страсие љубави? Виторија Фиоре обори поглед на карту, али је не гледаше. Ватим, дигнувши очн, рече му: — Којим би ти нутем ишао, Марко? — Ох! ја! — викну он слегнувши раменима. — Ишао сам толико пута и једним и другим. — Ах! — учини она. — Теби је дакле све једно? — Дабогме! Али пут кроз Готхард је лепши. — Онда ћемо ударити оним другим — рече она. — Ти као да волиш да се противиш, Виторијета? Зашто бираш пут, који је мање леп. — Тако — рече она хладно, слегнувши раменима. Он се намршти. Овда онда запренашћивали су га њени ледени одговори и расхлађивали оно нежно старање, којим се он трудио да је учини срећном и задовољном. Када би се то нежно лице ражалостило, те стиснуте јој усне личиле на пупољак, који сунчев зрак не може отворити, њега би обузело неко разочарање и сета. Његови нанори били су тако огромни! Да би био онако обилато нежан, требало му је великог моралног труда, морао је да напреже своја осећања. Међутим она није ништа схватала. Једном речи, једним изразом лица, убијала је у Марку сваку добру вољу. Али зар се Марко Фиоре не беше посветио Виторијином добру и Виториној срећи, како би свој живот изнова испунио неким осећањем, неком мисијом, неком