Delo

Б Е Л Е III К Е 471 оно што их има код туђих писаца (најглавнији су византијски) и сувише су недовољнп. Проучавање језика, религије и религпјскпх обпчаја, народнпх умотворпна п др. код cpuскога народа упоредо са тпм елементима код других словенскпх народа, може нам дати врло приближпу слпку жпвота српског у најстарпје доба, пре досељења на Балканско полуострво. Стога овакп радови, као што је овај д-ра Тројановића, има велики значај за науку. — Д-р Тројановпћ је пажљиво прпкупио знатан број жртвених обичаја код Срба и згодно пх је груписао по категорпјама (жртве за усеве, жртве за домаће животиње, жртвовање новипа п првенаца и т. д.). Други је прплог у овој књпзп Зборника: „Постанак племена Пипера", етнолошка расправа од д-ра Јована Ердељановића (стр. 239—528). — Д-р Ердељановпћ је дао досада неколпко одлпчнпх прплога о проучавању српских племена. Његови радовп ове врсте таки су да служе за углед осталим радницима на овоме пољу. II овај његов рад има све добре особине ранијих радова. Нарочито ваља истаћи то што се баш Ердељановић одао проучавању племена српских у црногорским Брдима, у Црној Гори и у суседнпм крајевима Хрцеговине, Боке и Старе Србије, јер доиста област тих племена — како каже сам Ердељановић — даје „пам класичне примере за познавање старпјег етнпчког развитка у нашега народа“. Познат је у опште факат да се у брдским крајевима живот народни, његови обпчајп и друге особине мењају кудикамо спорије него у долпнама п тамо где је комунпкација жпвља, те и мешавина са другима народима јача. У брдским крајевима се могу наћп неке народне одлпке, које су у равници давно ишчезле из народне успомене. Добро је што је за предмет етнолошког проучавања тих крајева узео на себе баш сам Ердељановпћ, јер он тај посао од свију најбоље разуме п најсавесније ради. Они који се овпм питањима пнтересују, а немају могућности да га изучавају непосредно, могу се потпуно поверитп проучавању д-ра Ердељановића. Д-р Ердељановпћ је овде зналачки описао етнпчке особине Пипера, као п земљиште па коме они живе. Он је марљпво прпкупио знатније податке и о прошлости овога племена. Према подацима, које је он нашао, име овога племена спомиње се у другој половини 15. века (1455 годпне). Он покушава и да објасни име „Пипери“ и да тако пронађе његов постанак. Он сматра да је овоме имену порекло у латинско - романској речи „piper“, која значп „бибер“, који је „од старине био трговачким предметом, а у средњем веку је био средиштем свеколике трговине", па се употребљавао и у земљама поред псточне обале Јадранскога мора, као што сведоче подаци из дубровачког архпва, које наводи Ердељановпћ. Поред пмена овога племена, Ердељановпћ наводи још неколико случајева да се име „Ппперп“ даје селпма и местпма па и лпчностима. Ово објашњење имена „Пипери“ не изгледа ми нп близу довољно. Д-р Ердељановпћ не улази у тумачење могућностп да се пме једног трговачког артпкла пренесе у име лпчности, илп племена илп области, већ се задовољава једном претпоставком (стр. 316), п онда тражи п паводи сличне случајеве, али опег само случајеве који се тичу само пмена „Пинер“. Па ипак, чинп нам се, ствар нпје довољно објашњена. Стога бисмо ми предложили другу једну претпоставку, која, чини нам се, има впше вероватноће. Д-р Ердељановић наводи једно предање „о браћи: Пипу, Озру, Васу^