Delo

146 Д В Л 0 Послуживан je сладолед: ручак се ирнближавао крају. II, паједаннут, услед мало живље фриволпостп, која је настуипла посде званнчне утегнутости, Фравћоско Серлупи, млади внтез, којп се Beh унеколико беше ирославпо својим несмотреностпма, које су нопекада биле покрупне или н драматнчне, учинн једну несмотреност: — Знате, ваљда, да су се младенци Фиоре вратили са свадбеног пута? Рекао бих да ствари не стоје најбоље! Ледено ћутање. Марија Гваско, иза велнке кпте белпх јорговапа п руменнх ружа, која ју је готово заклаљала, ни оком не беше тренула. Емилпо Гваско, који је бно ћутљивнји него нначе, беше оборпо очи, а гости: Фламинија Колона, Марио Колона, Ђапн Прована, сенатор Фабио Гваско чинили су се расејани. — Кажу да he се позориште Костанца затворнтп за недељу дана... — покуша Ђанн Прована да скрене разговор ua другу ствар. Али Франћеско Серлупи, који је и даље остао неотесан, рећи he и опет: — Одиста, као што рекох, Марко Фпоре је одмах, чим се вратно, отишао у клуб, а јуче је био на тркама без Виторнје. Опет наступи мучно ћутање. Срдачним погледом, пуним молбе, који одмах заклонише капци, обрати се Марија Фламинији Колони, и она јој одмах прпскочи у помоћ, рекавши својим звучним гласом, који је допуњавао љупку и поносну лепоту те жене: — Ја се томе ни мало не чудим. Марко Фиоре је увек волео клупски живот. Допа Ардуина, његова мајка, жалила ми се више пута због тога. Затим, Виторијаје некако повучена, стидљива! И тај свој мудри говор изговорила је нолако, наглашујући речн и гледајући оштро својим смеђим и милим очима у лице Франћеска Серлупија, као хотећи му рећи, да о том предмету више не говори. Он виде, додуше доцкан као и увек, шта је учинио, те заћута оборивши поглед на тањир, и више се не усуђиваше да упути ма и једну реч домаћинима, Марији и Емилију, једва чекајући да се ручак сврши, те да побегне, као што је увек чинио, кад год би осетио да је учинио какву крупнију глупост.