Delo

X Р О Н И К А ИЗ НАЈНОВИЈЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ 1 Кад странац дође у Београд или у други који град простране српеке земље, мора се, ако не нотпуно разочарати, барзачудити, што тако мало, а каткад и никаквих трагова материјалне културе не види. Нема „великих" градова, нема храмова и грађевина које броје много година и које би сведочиле о знаменптој прошлости народној. Свуда, готово на сваком кораку,. путник види само нове ствари: мале и незнатне, кад се упореде са сличним стварима у другнм земљама, које је пре тога обилазпо. Међутим тако је много слушао и још непрестано слуша с Србији, о бурном политичком животу у њој; слушао је, а можда и чптао, да постоји велика књижевност српска, иптересантна усмена књижевност народпа, знамените „јуначке44 песме народне, које су преводили Французи, Немци, Пољаци... Српски је народ проживео у добро организованој држави и у миру само другу половипу XII, XIII и XIV век, време, кад је и европска култура тек била почела да се развија. Само споменици тога периода српске историје и одржали су доцније народну традицију, која није доиуштала да народ клоне духом и која је будила наде на бољу будућност и на обнову државе. У току XV, XVI и XVII, XVIII века и првих двеју десетина прошлог века српски је народ водио борбе с Турцима, 1 Овај је чланак пзишао у фељтону дневника „Gazeta Warszawskafc од 1 јануара ове године. За основу чланка писац је узео расправу г. Ј. Скерлпћа „Млада српска поезпја и приповетка", која је изишла у „Hrvatskora Kolu“ књ. I, 1905 г.