Delo

X Р 0 Н II К А 149 с народом, који није имао културе и није могао дати ништа у замену за дезорганизацију и унпштење срнске независности; с народом који је, повлачећи се на југ, остављао за собом трагове само у језику српском. -Водећи непрестано борбе, Срби нису могли ништа стварати у материјалној култури. Али су зато располагали бујном маштом, имали су за опе прилике развијен и богат језик и природни инстикат за прнчање о свему, што се догађало; имали су творачку способност књижевну и били су духовно развијени. Кад је сишла с позорнице Србија Немањића (1459 г.) и био прекинут рад на старој књижевности, на црквено-словенском језику, почела се пеговати усмена књижевност, а у Дубровнику је поникла нова књижевност, као одјек пталијанске књижевности, на народном језику. А кад је пала и Дубровачка Ренублика, наставили су рад на књижевности опи Срби, који су се нреселили у Аустрију, тако, да у српском народу прекида у књижевном раду није никад било. „Словенски славуј“ — како Србе Бугари називају — нпје никад нрестајао да пева. УУ нретноследњој деценији прошлога века појавио се на књижевном пољу симпатични и образовани песник Војислав Ј. Илић, син песнпка Јована Илића. То је једини српски несник, који је био под утицајем Пушкина и ЈБермонтова, први је нрекинуо с традиционалним угледањем на народну поезију и увео класпчне облике у српску књижевност, држећи се принципа l’art pour l’art. Окренувши поглед класичној поезији Грка и Римљана, он је црпао материјал за своје песме из њиховог живота и митологије. Спољашњим обликом својих стихова Војислав је скренуо на се пажњу целе иптелигенције српске и стекао читав ред младих имитатора. Био је то песник ширих погледа, који је сем српске књижевности познавао добро и књижевности других Словена и других народа. Међу његовим песмама налазимо и песму Finis Poloniae, у којој тужи за изгубљеном Пољском. Један од знатнијих подражавача Војислављевих био је песник Милорад Митровић (| 1907), чија се „Књига о љубави“ појавила 1899 године. Читајући његове песме, читалац се непрестано сећа дела старе трубадурске школе; то је, да се тако изразим, псеудотрубадур, песник, који је јако волео живот