Delo

150 Д Е Л 0 средњег века н о њему само сањао. Доцннје, ва време реакцмјскнх влада краља Александра, нринадајућн малој групн младих прогресиста, Мнтровнћ јо променно правац своје поезије, ночеоје да ппше сатпре п басне, које су нмале антирежнмску теиденцнју. Пз груие нстакнутпх песннка, којп су иошлн за Илнћем, заслужују пажњу н два жива песника: Милета Јакшнћ п Алекса Шантпћ, које додуше критнка ннје одушевљено примила у иочетку, алн су убрзо Јакшпћеви описн природе и Шантићеве родољубиве песме освојиле омладпну српску. Днвпа је иесма Шантићева „Остајте овде!..“, псневана у тренутку, када су саплеменнци његови из стеновпте Херцеговине почели да се селе у Америку у великом броју. То је данас пајпопуларнија патрнотска иесма у српској књижевности. Представнпцп модернпзма у српекој поезији су два млада српска дипломата: Јован Дучић и Милан Ракпћ, првн из Херцеговине, а други из Београда. Дучнћ се у иочетку, као и остали, угледао на Војислава Плића, али кад се упознао с модерном француском поезпјом, подлегао је њеном утицају. Прве његове „Песме“ изишле су из штампе 1901 године. У иознијим делнма својим, пзданим после дужег бављења у Женеви и Парпзу, почнње он имитовати француске песпике, али само у спољној форми. Он описује исте предмете које и француски песницп, али без пнспирације и без осећања. Међутим Милан Ракић, пенознати ,,Z“ нз полу.месечника „Српски Књижевни Гласник“, већ првим својим песмама из 1903 године обратио је на се пажњу српске критике. То је песник који мисли, песник необичних способности и великог дара. Будући под утицајем Силн Придом-а, Алфреда де Вињи-а и других француских песника првога реда, Ракић је започео своју делатност скромно и без икакве номпе. Поезија је његова искрена и нрава лирика, проткана дубоким песимизмом. Не интересује њега само његова личност; он мисли о целом човечанству и о општој беди. Његове су песме најлепше ствари савремене српске књижевности. У истом се правцу развијају и млади наставници: Сима Пандуровпћ и Велимир Pajnh, Госпођа Даница Марковић, сеоска учитељица, као и читав ред млађих песника, чија дела чине главну садржину српекпх часопиеа. Делатност ових младих песника најновије српске књижевности доказује, да Српски Народ,