Delo

152 Д Е Л О винциске вароши, и располажућн велнкнм даром :m хумористику, он је дао читав низ новела, пуних комнчних еиизода, од којпх му је иајбоља „Ивкова слава“, прерађеиа касније у позорншин комад. (Она сиада у најиопуларнија орпгниалиа позорпшна дела у Срба). У ову групу писаца долазе н Борисав Станковић н Иво Тишпко. Првн црта иатријархалан живот своје варошнце Врања ua сриско-турској гранпцн, а други, угледајућп се ua Спм.у Матавуља, нпше лене новеле с колорнтом северие Далмацнје н далматннскнх сстрва. Пме Борисава Станковпћа с поносом нзговара данас сваки Србпн, јерон јеједан од нардаровитијих срискпх иисаца. Прва збирка његовпх новела пзпшла је 1890 год. иод пасловом „Из старога Београда“ и оригиналиошћу својом нзненаднлаје књижевне крптпчаре срнске. Убрзо за тим појавиле су се и друге новеле његове нод насловом „Божји људи“, у којима, као Горки, силази у најнижн друштвепи слој, међу јадннке и богаље, и с ванредним артизмом црта њихов живот. Али што је утврдило његову славу, што гаје учпнило најнопуларнијим и најомиљенијим писцем, то је генијални драмат његов „Коштана“. Цигапка Коштана је лепотица варошнце Врања, певачица омнљених народнпх песама с лепим источњачким мелодијама, која као вила прелеће с једног краја варошице на другу, сејући за собом очајање, јер у свих буди страсну љубав, па затим — ишчезава. Отуда и пије чудо, што се у њу заљубио и најмлађи син једнога од најбогатијпх варошана, из старе, консервативне и патријархалне генерације. Старији његов син, који је ожењен senex comicus — иде да спасава брата, ко.ји луди од љубави, али чим чује (у крчми) Коштану и он се заљуби. Баца новце, лупа чаше и флаше и моли Коштану да пева. А он слуша. Обузима га неко сентиментално расположење п он јадикује, што младост пролази, што се више неће вратити. Најзад долази и отац, да изгрди синове што су полудели, али... и њему је пријатна близина лепе певачице; скида капу, седа и тражи вино. Напослетку цигани, кад виде да Коштана воли пајмађег сина, узму је и одвуку. „Коштана“ је персонификација љубави и младости, које увек потресају душе гледалаца и читалаца. Проткана дивним народним песмама и болним лиризмом Калче, то је најбоље драмско дело у српској књижевности.