Delo

Б Е Л Е Ш К Е loh Јанетовпћа; — д) „Очеза смрт“, приповетка Бо;ке Ловрића; — ђ) „Краљевпћ Марко п Араппн“, еп у двадесет песама од д-ра Нпколе Продановнћа; — е) „Пожар страсти“, драма од Јосппа Косора; — ж) „Јоакпма Вујића учитељевање и страдање у Земуну“, од Димитрпја Руварца; 3) „Храбрп вптез“, песме Момчпла Мплошевића. — 5. Нису примљени овп сппси: а) „Хроника свпју главнијпх догађаја херцеговачке бупе“, од Вука Врчевића; — б) „Олгин удес“, прииоветка д-ра Милапа Савића; — в) „Сппси о педагогпји", од Емануела Канта (превод); — г) Збпрка песама под натписом „Путни дух“; — д) „Дугови“, драма у 3 чина; б. Саслушан је извештај, који је Јовап Жпвановић, Матичпн пзасланик на овогодишњој скупштини Српске Књижевне Задруге, поднео Матици о раду Задругине скупштине, и одлучено је да се тај извештај штампа у „Летоппсу“ с допунама од д-ра Тихомира Остојића. На седници Књижевног Одбора. која је држапа 4 1ула, поред још неких послова, свршени су ови: 1. За Матичпна пздања примљени су рукописп: а) „Шкртац“ и „Очева смрт“, ирпповетке Боже Ловрића; — б) „Римски мудрац Епиктет“, од М. П. Бпрјакова у преводу Нике Николајевића; — в) „Јоакима Вујића учитељевање и страдање у Земуну", од Димитрија Руварца; — г) Две песме из спева „Краљевић Марко п Арапин“, од д-ра Нпколе Продановића. — 2. Нису примљени овп сппси: а) „Храбри витез“, „Пожар страсти“, „Српкпња дјевојка у пјесмп п приповијстци". — 3. Издати су на оцену ови рукописи: а) XI чланак „Из историје Срба у Угарској“ под натппсом „Од смртп последњег Јакшића до смртп Петра Бакпћа“, од д-ра АлексеИвића; — б) „Љубав и појезија Лазе Костића", од д-ра Бошка Петровнћа; — в) „Са словенске равни“, од Р. Ф. Мађера; — г) „Прптисак светлости“, од М. М. Матића; — д) „Низ жпвот“, (приповетка), „Последњи данп Босне“ (драма). „Гуја“ (драма), „Хајка“ (драма), сва четирц списа од непознатих писаца. Нау^а. Dr. HavassRezso. — А шадуаг birodalom kozjogi tezkepe (државно-иравна карта угарске краљевине). Mertek 1 : 1,000.000. Ara 2 korona. А raagyar foldrajzi tarsasag raegbisasabol kiadja. A magyar foldrajzi interet reszvenytarzasag. Budapest, V., Rudolf-Rakpart. 8, 1909. — У тексту, којим ce ова карта проираћа и који је написан на мађарском, хрватском, немачком и француском језику, изнесене су побуде које су аутора побудиле да изради саму карту. После анексије поникла је мисао о образовању нове југословенске државе као саставног цела Аусто-Угарске (трпјализам). Саставни деловп те југословенске краљевине били би: Босна и Херцеговина, Далмација, Рпјека, Хрватска са Славонијом, Крањска, они деловп Корушке п Штајерске што су јужно од Драве, Истра, Трст, Горпца и Градишка. Како бп се тиме Угарској одузела Хрватска са Слг-вонијом п Ријека, она би, као накнаду, добила иољскп део Шлезије, Галицију и Буковину. Аутор ове карте одсудно је противан таквом иолитичком груписању: с једне стране, Босна. и Херцеговина, на основу историјске прошлости и заклетве краљеве од 1867 год., и Далмација на основу закона од 1868 године, могу бити само саставни делови Угарске; с друге стране, Мађари, тражећп ослобођење Пољске, одрпчу се својих права на Галицију. Ова је карта израз таквог схватања; на њој је пред-