Delo

Д Е Л 0 156 стављепа угарска краљевнна, која бн со састојала из Угарске, Хрватске, Славонцјо, Далмацнје, Рцјекс н Боспе са Херцеговппом. Као iiito се впдн, Мађарп теже да у састав својо државе увуку Восву са Херцеговином н Далмацнју, иоглавнто па основу тога, што су угарскн владаоцн успевалп, у средњем веку, да задобнју, за нзвесно време, иросудан утнцај ua ток јавпнх послова у овпм земљама. Тнме се превпђа да се данас полптичке цслппе образују као резултат тежњп, које у сндашњостн делују као жнве спле у једном пароду ; а тежње парода поменутих трпју земаља нпкако не потпомажу остварење пзложеног мађарског плапа. Мора се прпзнатп да мађарско јавно мпшљење заслужује иохвалу, када захтева поновно образовање народне пољске државе; алп оно несумњпво поступа сасвпм недоследпо, када се свом жестпном борп нротпв пстоветнпх тежњп код свога јужног суседа. Б. Милојевић. Турско-словенски споменици дубровачког архива. — Познатп пспптпвач прошлостп Босне п Херцеговпне д-р Ћпро Трухелка објавпо је у овогодишњој l п 2 свесцп ,Гласнпка земаљског музеја у Боснп п Херцеговинп" (стр. 1—162) 180 ппсама из дубровачког архпва, а која се тпчу веза дубровачкпх са Турцпма. Скоро сва оу та ппсма ппсапа српскпм језиком п српскпм ппсмом, а свега је њих око десет ппсапо арапскпм језпком и ппсмом. Највећи број тих писама ппсана су од стране султана плп турских властп Дубровчанпма п у њпма се поглавпто говорп о трговачкпм везама дубровачкпм са 'Гурцпма. Највише их је која су нросто потврде прпјема данка, којп су Дубровчавп давалп турскпм султанпма за слободу п трговања по турскнм земљама. Стога су ова пвсмн драгоцена грађа за нсторпју трговачкпх воза пзмеђу Дубровнпка н Турскв. Сем тпх података за окономгку историју Дубровпнка, може со међу овпм нисмима nahn, пстина врло ротко, п ио који податак за полптпчку п културну псторију у Ширем смпслу.'Гако је, на пр., заппмљпво у том погледу баш прво писмо у овој збнрцп. Њега је издао султан Мурат II 10 јула 1430 године, који ириговара Дубровчанима што му не иошљу посланика који hc га као суседа н прпјатеља поздравитн. Султан каже: „Да буде ведому (овдо иснисујем речн данашњпм правонисом) вашому илеменству, јере ви по всех мојах земљах ходпте тер тргујете, н што ви је потребно од моју земљу все имате, а од вас нпгдар чловек пе ,је дошел, да поздрави господство мн и да ме види, да учпнпмо познаније међу себе п да пмамо добро пријатељство..." Има неколико ппсама у којима се може наћп попеки нов податак о последњим српским деспотима, о херцегу Степану Вукчнћу Косачп а нарочпто о спновпма његовпм Владиславу и Влатку. Тако, у овој се збпрци налазп једно писмо деспота Лазара, сина деспота Ђурђа, писано 22 децембра 1457 године. Тпм писмом он, у име своје и свога брата Стевана, потврђује да је нримио сав остатак оставе, која му је uo свој прилпци остала у Дубровнику од оца. Заппмљиво је п то што у овом писму деспот Лазар јавља Дубровчанима о смртп угарскога краља Владислава, по вестпма пз Угарске, и да ће се угарскп сабор састатп 1 јануара радп пзбора новога краља. Из ових ппсама дознајемо још u то да је кћп деспота Лазара, Мара, жена последњега босанскога краља Стевана Томашевпћа, пшла 1485 године у Цариград султану п жалила му се на Дубровчане што јој неће да псплате оставу