Delo

ГРОФ ЈУЛИЈЕ АНДРАШИ — СВРШЕТАК Остало је било, као што рекосмо, да се споразум — погодба — нзмеђу Маџарске и Аустрије доврши, јер су оно била главна питања тек решена. За Маџаре је било такође од значаја какве he бити норме које he регулисати опште односе и обавезе и колики he бити финансијски терет од тога. Прво се овом другом пришло да се реши. Најнре дакле питање о квоти, т. ј. колико he од заједничких државних издатака пасти на терет буџета Маџарске. Како је Маџарска сиромашнија земља — то се, а према њеном буџету, после већих тешкоћа и узајамног попуштања 12 септембра (п. н.) 1867 углавило, да квота аустријска буде 70 процената, а маџарска 30. Толики исти део и државних дугова (т. ј. 30%) имао је да падне на терет буџета маџарског — а они су тада износили 3046 милиона номиналних, чији је курс (права вредност) тада била не више од 1641 милиоп. Маџари су дакле корисно решили и ово питање по себе. Али све то имало је да прође и кроз аустријски парламенат. Међутим најјача, немачка либерална странка била је незадовољна оваквим решењем споразума. Разуме се да су њиме били незадовољни и сви Словени сем Нољака. И Бајст је узалуд покушавао, да састави парламентарно миннстарство — највиђенији немачки политичари, Гискра, Хербст, нису хтели да чују о томе. Тако је Бајст био принуђен да састави ванперламентарно министарство. Немци су зазирали од Маџара и толиких повластица, датпх њима, знајући да у овој својој половини не могу имати то. Али, да бп углед Бајсту, главном творцу дуализма, порастао и после овог неуспеха, цар му даде положај: „канцелара царства“ (Reichskanzler).