Delo

172 Д Е Л 0 Андрашијевом кабинету.тврдио је да нма копију нисма Кошутова, коЈнм је иавестио Семера и Баћањпја, мпнпстре на 1849 г., да је у преговорнма с руским царем да му изда маџарску круиу! II онет н поред оваквнх нзношења, култус Кошутов није ослабио. Кошут је кривио Деака да је пздао Маџарску. А када је комптет нзабрао за свога посланпка Кошута, онда се овај н том прплпком користи, да нзјави како се ue може примити мандата, јер је слобода Маџарске немогућпа под хабзбуршком дпнастијом. Неколико комптата послали су адресе ноштовања Кошуту. То је натерало Андрашија, да буде енергичннји ирема овим агитацијама. Он забрани комнтатпма вотпрање адреса. Али је Кошут имао нарочито велики број нристалица међу ратницпма, војннцима н офнцприма из 1848 г. Стога је немогућно било у свему усвојпти жељу цареву о једноставној војсцн. Маџарска је легалним путем добила била 1848 г. своју војску и она је стога и могла тада водити борбу с дннастијом. Тешко је било сада сасвим збрисати маџарску народну војску, сада када је дуализмом требало да буде и тај захтев остварен. II у томе су се слагали и Деак и Андраши. То тешко пптање упутпо је правилном решењу канда шеф војне канцеларије цареве, пуковник Бек (доцнији шеф генерал-штаба) својим мемоаром цару: да се у Маџарској задржи установа домобранства (хонведа) и да се исто тако, као паралелно домобранство (Landwehr) заведе и у Аустрији. То је гштање оборило мичистра војног Јона, и тек под новим министром бароном Куном, решено је на тој основи. Андрашија су у овом тешком питању помагали некадашњи другови Кошутови и револуционарни генерали: Клатка, Тир, Перчел и Фетер. Својим ауторнтетом они су успели задобити старе ратнике и одборе хонведске, каквпх беше у сваком крају земље. Па опет се то питање нротезало скоро годину и по дана, сваки час будући у опасности да буде одложено или скинуто с дневнога реда. Официрски кор био је противу свега, ма и најмањег захтева, који би јединство војске пореметио. И представник тога духа, а помоћник министра војног, даровити генерал Ђорђе Гривичић, у делегацијама у мало није целу ствар довео у питање својим говором, којим је у име официрског кора одбијао сваки уступак Маџарима. Мпнистар војни морао се иградити од Гривичићевих изјава. Тек августа месеца 1868 г. изнет је дефинитиван предлог