Delo

гроф ЈУЛИЈЕ АНДРАШИ 173 парламенту маџарском, а децембра месеца, пошто су и Деак и Андраши уложили сав свој ауторитет — примљен је тај закон о војсци. Аустро-Угарска монархија имала је од сада заједничке сталне војске и резерве 800.000, затим 200.00о дефанзпвне резерве, са званичним немачким језиком. Маџарско домобранство (хонведи) имало је 82 батаљона пешадије и 32 ескадрона коњице, артиљерије и инжињерије није могла имати, а команда и званичан језик у њему били су маџарски. 5 децембра (п. н.) 1868 цар је потврдио тај закон — о засебном војном министарстарству домобранства. У исти мах када је Андраши решавао ово тешко војничко питање, била су на дневном реду и ова три, тако исто тешка и важна питања: питање о односу Хрватске према Маџарској, иитање о територији Фијуме и о укидању војничке границе. Хрвати су се узалуд надали да им двор неће бити незахвалан за њихово држање 1848. Они су веровали, да ће сада, када је земља изашла пз апсолутизма и ностала уставном, и државнн положај Хрватске постати одређенији и самосталнији. Међутим Маџари су дуализам сматрали као restitutio in integrum потиуно враћање старога стања, какво је 1848 г. бпло, када о Хрватској није ни речи бпло, већ су је сматрали као провинцију. Хрватски сабор не хтеде да пошље депутацију да присуствује крунисању, нити је хтео пристати на предлоге Андрашијеве о регулисању односа двеју земаља. И сада се Андраши реши да деспотски иостуии ирема овој земљи. Она је морала иримити онакав државни споразум, какав је Андраши диктовао. С бруталном искреношћу прича биограф Андрашијев, како је овај без скрупула натерао Хрвате да приме његове законске предлоге, не тражећи да преговора с њима. Чпновницима, члановима сабора, одређено је да гласају за предлоге, иначе ће изгубити службу ма колико је година имали! Чувени хрватски натриота, владика Штросмајер би иозван у Беч, и ту му би наређено: да слуша или да се одрече свога владичанства. И Штросмајер се новуче из сабора. Опет за то хрватски сабор не хтеде примити нредлоге Андрашијеве. У Пешти су веровали, да целу опозицију хрватску помажу из Београда и да су руски агитатори иоплавили земљу. Андраши распусти хрватски сабор, смени бана хрватског генерала Шокчевића, и постави му заступника баропа Левипа Рауха. Овај је с лакејском послушпошћу и беспримерном суро-