Delo

ГРОф ЈУЛИЈЕ АНДРАШИ 177 монархији хабзбуршкој, Маџари не могу остати равнодушни. Тада још није Андраши имао потпуно јасну представу о користи по маџарско племе, ако се створи уједињена Немачка. Ми ћемо видети да се то код Андрашија ноступно развијало до потпуно тачне концепције. Али још тада он је био начисто с односима према Русији. Он је из дна душе мрзео Русију што казује, да су код министра председника још једнако биле силне оне тужне успомене маџарског револуцпонара, сећања на Вилагош! А сем тога и његово схватање спољне политике Аустро-Угарске није се могло измирити са савезом руско пруским. У Русији он је гледао онасног такмаца Аустро-Угарске на Балкану. 0 источној политици Аустро-Угарскедг њеној улози на Балкану он је много више мислио и много више полаган на њу него Бајст, коме је Немачка непрестано важнија била од Балкана! Андраши је назирао агитације на Балкану и у Румунији. Иза Русије гледао је Пруску. И нрву пробу могућпости добрих односа између Пруске и маџарског племена имао је да види у питању о агитацијама румунским у Маџарској. Андраши је хтео да проба Бизмарка колико су искрене његове жеље за добрим односима с Маџарима и стога се обрати талијанском посланику у Бечу, жалећи му се да Румуни, подстрекавани пруским агентима, рпју иротиву државног аукторитета у Маџарској, међу својим земљацима, те ће и он морати гледати од сада Француску као природног савезника. Разуме се, да је Бизмарку одмах то доставио пруски посланик у Бечу, и он је учинио одмах кораке у Букурешту, који су потпуно задовољили Андрашија. Бизмарк је саветовао кнеза Карола, да престане с румунским агитацијама у Маџарској, што овај одмах и послуша и с места отпусти министарство Голеску-Браћано. То је био први успех Андрашијеве нолитике. Па је затим пошао и даље — радећи супротно политици Бајстовој. Аустро-Угарска имала је у ствари две спољне иолитике — Бајстову и Андрашијеву. И ако Андраши није био позван да се бави спољном политиком, те би се то могло с правом назвати нелојалним држањем према Бајсту, он није ирестајао водити потајну борбу противу званичне аустро-угарске спољне политике. Његов биограф прелази преко ове нелојалности правдајући Андрашија, да је то интерес земље захтевао снасавајући је од неразумне Бајстове Дело, књ. 60. 12