Delo

176 Д Е Д О ство обновити". II ввћ је ндуће године (1867) почео радптп на обнављању старог прнјатељства. Бнзмарк, у споразуму с баварском владом посла у Беч, баварског мпнистарског саветника графа Тауфкирхена — да радн на закључењу савеза. Али Бајст одбн хладно н учтнво сваке преговоре о савезу. Љега је у свему помогао и ерцхерцег Албрехт, славни увенчани победилац код Кустоце, којп је такође горео од жеље за осветом над Пруском. II сам цар је бно нод утнцајем тнх идеја. Бајст се пожурпо да одмах известп Наиолеона III како.је одбпо нуђени му савез с Нруском. Како су тада између Француског и бечког двора били охладнели односн због трагичног свршетка брата царевог Максимилијана, цара мексиканског, којп је, како се у Бечу тврдило, крпвнцом Нанолеона III изгубио главу, то је Наполеоп III тражио да се састане с Францом Јоснфом, да му изјави своје саучешће. Састанак је био у Салцбургу. Али до савеза, и ако су се нреговори водили, пе дође, јер Наполеон ннје успео да задобије Франца Јосифа за решење немачког питања, нитн опег Франц Јосиф да осигура номоћ Француске у источној политици Аустрије. Исте годпне, октобра месеца 1867, посетио је Франц Јосиф париску светску изложбу. Том се ириликом користио краљ Пруске, Вилхелм, да се састане са царем Францем Јосифом при пролазу кроз Немачку, у Осу, недалеко од Баден Бадена. Чудноват је тај састанак бно у 7 сахати у јутру, а који је трајао свега десет минути. Тада су се после пораза код Кепигреца, први пут видели. Али и ако се Франц Јосиф бавио у Паризу пуних четрнаест дапа, опет до каквог дефинитивног споразума није се дошло. Остављено је дакле времену — да се до савеза дође. Сасвим је друкче гледао на спољну политику гроф Андраши. Он је раније држао, да се оваква Пруска не може одржати у Немачкој и да ће кад тада Аустрија играти много зпачајнију улогу у немачком питању. Кад је постао министром председником и боље се упознао с чињеницама светске политике, он је променио мишљење и уверио се, вели његов биограф, да се Бизмаркова творевпна не може тако лако распасти. Мало по мало, Андраши долази до концепције спољне полптике, какву је он одиста после и водио, оцртавајући ]е још тада. У спору између Пруске и Француске Аустро-Угарска има да остане пеутрална. Једино, ако би Бизмарк склопио савез с Русијом, и отуда запретила опасност