Delo

ГРОф ЈУЛИЈЕ АНДРАШИ 183 држе Прусе на својој граници, докле Аустријанци и Талијани не мобилишу, — а осудна битка имала је бити код Лајпцига. У Паризу нису никако пристајали, да Французи сами улазе у рат, већ су тражили да то истовремено буде и с том мисијом би послан у Беч генерал Лебрен, који стиже 7 јуна (п. н.). Вероватно, да су у Бечу били поилашени, да ће цела Јужна Немачка ирићи Пруској, јер је баш тада Баденска ушла добровољно у Северни Немачки Савез. То је можда био повод, да ерцхерцег Албрехт оде у Париз, али је тамо, у својој мржњи према Пруској претерао и ушао у преговоре о савезу, јер да је то било са знањем цара Франца Јосифа, не би онда овај дочекао генерала Лебрена речима: „Ја хоћу мир и у рат ћу ући само натеран". Могућно је, да је Бајст на своју руку заједно с ерцхерцегом Албрехтом радио на савезу, јер у својим мемоарима Бајст ни једном речи не помиње овај пут ерцхерцега Албрехта у Париз. Кад је међутим избио сукоб нзмеђу Француске и Пруске и претио да сврши ратом, Бајст се на један пут тргао и сав преплашен молио секретара француског посланства у Бечу, барона Бургоана, да иде у Париз и саветује министру спољ. послова, херцегу од Грамона, да својим индискрецијама не излаже Аустрију опасности! Својим ранијим држањем, Бајстје створио код француских званпчних кругова уверење, да ће Аустро-Угарска увек стати на страну Француске. И ако се није дошло до формалног савеза, у Паризу су рачунали на помоћ Аустро-Угарске — разуме се погрешно! Кад су већ догађаји били ту, кад се одлука Аустро-Угарске није могла избећи, онда је цар био принуђен да то нитање реши у најужем савету свом, у такозваном крунском савету; 18 јуна (п. н.) састао се тај савет: ерцхерцег Албрехт, Бајст, Андраши, гроф Потоцки, заједнички министар финансија Лоњај, министар војни Куп, и као деловођа Конрадсхајм, начелник министарства спољних послова. Било је три могућности : активно ући у рат, или сасвим пасивно пустити догађаје нека. се развијају, или бити неутралан. Ово треће је Апдраши заступао. Аустро-Угарска треба да се спрема — да допуни војну сирему и полако мобилисати до 300.000 људи. Како се буду развили догађаји — онако ће се онда одредити Аустро-Угарска. Само у једном случају АустроУгарска не може бити равнодушна, већ мора оружаном руком учествовати у догађајима — ако се Русија јави као савезник