Delo

182 Д Е Л 0 Нн Бајст ни Апдраши ннсу кумовали новоме мипистар* ству — већ сасвим други људн, људи из вишега племства: кнсз Хоенлое н гроф Днркхајм, а преко личног секретара царева, Брауна. Внше илемство, силно својим утицајем, а п цар бплп су незадовољнн досадашњнм покушајима. Треба стегнути, да нн једна народност другу не гњави, треба „аустријски“ министровати! Гроф Хоенварт, дотадашњи управник (Staathalter) Горње Аустрије, бпо је изнад партија и важно је као ваљан администратор. Новоме миннстарству, иоред иредседннка, давао је обележје професор Шефле, нознати соцнолог. Хоенварт се ослањао па католике и Словене. Изгледало је да he чешкп парод давно жељена нрава сада добпти, да he се остварнти сан његових патриота: о чешкој краљевппп. Цар је у једном свом рескрипту од 12 септембра 1871 признао нрава чешке краљевпне п изјављивао, да хоће то признање н крунисањем да обнови! Тај рескриит царев био је упућен ландтагу чешком, који се састаде да решава о уставпом положају Чешке. Шта су чешки прваци тражили тада, види се пз „фундаменталвих чланова“ (Fundamentalartikeln) — одлука тога ландтага. Место рајхсрата за Аустрију они су тражили „конгрес делегата" и „сенат“ — дакле делегате ландтага, а у министарству је требало да буде мнпистара из појединих земаља (L&nderministern). Аустрија је имала да добије федералистички тип, — немачки, чешки и маџарски елеменат имали су да поделе власт, и у место дуализма тријализам. Бајст је желео савез Фраицуске, Аустро-Угарске и Италије противу Пруске. Али се Италија опирала, јер су је Пруска и Русија помагале у тежњи да заузме Рим, који је једнако био под заштитом француских трупа. С друге стране Бизмарк се трудио, да обнови старо пријатељство с Аустријом. Он се користи приликом, коју му је нудила прослава отварања суецког канала те престолонаследник пруски, Фридрих, полазећи за Суец, прође кроз Беч и посети цара Фрању Јосифа. Али дотле је војничка иартија опет живо радила да склопи савез са Француском. Вођа те странке био је, као што смо видели, ерцхерцег Албрехт. Марта месеца 1870 г. оде он у Париз. Поузданог ничнг немамо, да ли је он то по својој иницијативи учинио или с царевим одобрењем. Ерцхерцег Албрехт је понудио Наполеону формално израђен план акције Француске, АустроУгарске и РГгалије. Французи су имали да почну акцију и за-