Delo

ИЗА КУЛИСА ДИПЛОМАЦИЈЕ 193 представљао покрет, и то га је нодигло и понело. Најзад није ни могао. Мислити да ствари преокрене, да се помогне месним средствима, није могао; остајало је надати се у помоћ Русије, с почетка у помоћ рускога друштва, а после и васколике државе. Али рат с Турцима постао је као некакав декорум; права борба водила се иротиву званичне Русије или противу зимњег двора. М. Г. Черњајев, као српски главни војни заповедник, у истини, продужио је само онај посао, који је нешто раније отпочео био као уредник „Рускогћ Mipa“. Његов начелник штаба био је други сарадник тог истог листа: В. В. Комаров. ...М. Г. Черњајев није био практичан човек и живио је у уображењу. Око њега се вазда гурала гомила људи, која се дивила његовим фантазијама и тако стицала његово поверење. Као оно онај чувени јунак Сервантеса, М. Черњајев није признавао да за њега могу постојати препреке, и целог свог века он се борио са злим духовима и џпновима и зато посртао у борби и вечно видао задобивене ране. Код њега, као војводе, особине његове воље биле су јаче него особине његове критике, а срце му је било јаче од разума. Али баш та болећивост, главна црта његова карактера и објашњава тајну како његовог првог огромног успеха, тако и иотоњих необичних недаћа. Поред овога треба још нешто приметити: злато не рђа. Черњајев је падао дубоко у политички вртлог, за њега су се лепиле свакојаке па и врло незгодне личности, али све то није могло да умрља прса која је китило одличије Св. Ђорђа. Највећи његови непријатељи — а он их је имао — нису могли да укажу на ма какво његово дело из користољубља. То је био човек велике душе и несебичан у пуном смислу те речи. „Вас иознаје цела Русија“, рекао је Черњајеву Александар III. Али се не може никако разумети како су могли људи, који су га изближе познавали, дајући му висок административан положај, где је практична памет и издржљивост толико нужна, — како су могли после да се чуде његовим грешкама, а затим још и да га гоне и да му пребацују те грешке, готово до последњег његовог часа.1 Са својом обичном искреношћу, живим бојама, Карцов је, у својим извештајима, описивао слику оних нрилика у које је Србија била запала. Себичност и малодушност кнеза Милана, неекромност и рачунање митрополита Михајла, чисто источњачка 1 В. КарцовЂ. Семт. л^гб на Ближнемг. Восток-ђ. Стр. 53, 54, 55, 56. Дело, књ. 60. 13