Delo

ЈУТРА И ВЕЧЕРА НАД ЈЕДНИМ МРАВИЊАКОМ 1. О с^ушаоцима и предмету проповеди. Ево и сунце зађе, уморни мали мрави, и ви сте се већ збили у вашем обиталишту, спремни за сан и одмор. Дуге и дуге часове седим ја више вашег дома и посматрам ужурбаност вашу, а ви ме и не опажате. Не плашите се! Нисам дошао ни да вас у раду узбуњујем нити у сну узнемирујем. На против, рад сам да своју љубав према вама засведочим једним корисним uo вас делом. Да би вам сан брже дошао и повратио вам снагу, тако потребну вам за сутра снагу, ја хоћу да вас љуљушкам причама о оном роду коме ја припадам. Нека вас не зачуђава величина моја, као што мене више не изненађује маленкост ваша. И ви сте велики као ја нрема неизбројним другнм световима, који су испод вас; и ја сам мален ирема онима, који су изнад мене. Но једнаки смо у томе, што смо и ја и ви учесници овог чудног живота у истом времену и на истом месту. Ко је од нас пре избио на светлост и ко ће пре утонути у мрак, свеједно је; главно је да смо се ми видели н познали, да, главно је, да смо се бићу, облику, начину живота и чудпим деловањима један другом пачудили. Да се начудимо један другом и самом себи и да се познамо узајамно — томе нас гони прпрода наша. Ко је и шта је та природа, о томе пећемо сад разговарати. Само једно: — она је дубока, мали мрави, као што је дубок мрак вашег лавиринтског обиталишта, неисцрпна је она као и