Delo

ЈУТРА II ВЕЧЕРЛ 241 Ко није осетио у сласти горчину, тај не може осетити у горчини сласт. Ко није страдао од пожара у себи, тај he зајаукати кад му људи прст опрже. Зашто, дакле, желите ви да ја будем ватрогасац? Зашто да давим, да гушим, да угушујем страсти своје као Стамбол своје калифе? Зашто? Ви знате само да су калифе сагорели Александрију, но ја знам да су они и Гранаду сазидали. Но ви не волите калифе, — а страсти су калифе. Ви волите шарану, разроку душу, волите црвено-зелепе лаће. Та не, не. Ие можете ви бити моји нријатељи и нријатељи овога под земљом, и при том волети разроку душу. Устајмо, пријатељи ! Тако ја рекох, мали мрави, и дигох се, и погледах по својим пријатељима. Ах, какво лице видех у њих, кад им погледах! Један образ у свакога од њих беше искривљен, смежуран од ироније, а други безизразан као мермер. То страст, од које они страдаху, беше исписана на лицу њиховом. И ја их загрлих, и беху ми два пут милији, — ови страстотрпци! 5. Проповед о разочарању. ~~ Знате ли, каквих људи има највише, мали мрави? Разочараних; а после ових — очараних. Разочарани су они, који су пре тога били очарани. Очарани су они, који he тек бити разочарани. Је ли тако и међу вама, драги мравп? Изгледа, да није. Тако мени изгледа, јер ниједне ноћи још не видех, да се неко од вас искрада на месечину и исповеда ноћи своје очарање или разочарање. Код нас људи пак свака ноћ испуњена је таквим исповестима. Пресићена је свака ноћ таквих исповести. Разочарани су гладни, који су били очарани првим погледом на богаства овог света. Разочарани су милостиви, јер нису били помиловини. Разочарани су нраведници, јер су на крст бивали распињати. Разочарани су грешници, јер су увидели, да је и очарање од греха само једна варка. Дело, књ. 59. 16