Delo

240 Д К Л 0 — Но гле, рекох ја, не дижући очију са свежег бусења, ннтн мнсли нспод гроба, у коме је лежао наш прнјатељ, — гле, и спавање води смртн; и читање и разговор, н цнркус н нутовање, све то води смртн. — Значп, тн нисн за угушење страсти? — рекоше остали мојн друговн у глас. — Не говорнте, рекох, у множнни, пријатељи мојн, кад говорпте о страстнма једнога човека. Један човек не може имати впше од једие страстн; ако их пма внше од једне, онда он нема нн једне. Страст не значи демократско уређење душе, но деспотско, Раздељена страст на неколико делова јесте као раздељена дубока река на неколико рукава, које свака овца може блејућн прегазити и не мислећи о води но о трави с оне стране воде. Преко нераздељене страсти нак нема моста, н јиш мање се она нераздељена да прегазити. Страст је дубоко страдање, пријатељи моји, страдање, обмотано у једну фнну опну, која се назива сласт. Страст није свако страдање но само оно, које нма и сласти у себи, или око себе или на дну себе или на врх себе. Страст је један огањ, који нас греје за то, што је близу нас, и који нас сагорева зато што је сувише близак. Чега се више бојите ви: да сагорете у огњу, или да се удавите влагом гасећи пожар? Бојите ли се више нликова или шкрофула? Знам, знам, бојите се подједнако и једног и другог т. ј. бојите се подједнако и присуства и осуства страсти. За то и ходите ви кроз живот са шареном душом, као дете са лаћама, с једном половином црвеном а другом зеленом. 0, како ми је одвратна шарена душа! Страст се не да угушити у свету све докле Бог буде хтео, да живот постоји. Јер гле, живот наш није друго до страст, т. ј. није друго до страдање окађено слашћу. А ви бисте желели да се страдање угуши и да остане сама сласт, је л’ те? 0, пријатељи, ви не знате шта желите! Ви желите да се живот оплића, да постане водвиљ! Ви се бојите дубине; трагедију ви не подносите! А трагедија је б ш гала-представа у репертоару земље. Водвиљ се даје за публику с умањеном ценом, — с малом ценом. Чујете ли, пријатељи: страст није свако страдање, но само страдање од себе. Ко није у овом животу никад страдао од себе, тај тешко подноси и страдања од других. Страдањем од себе ми називамо слатким страдањем, страдање од других горким .