Delo

ЈУТРА II ВЕЧЕРА 243 део кандндата предаје се самоубиству, а други део животу. Велики део пак и не дочека ту рекрутацију, јер велики је део непунолетан и у старости, или управо велики је део често многолетан, но никад пунолетан. Разочарајте се у свему, и тад ћете бити очарани свим, чак и сво]им разочарањима. Кад би сав живот био разочареље, он би извршио самоубиство још upe но што смо се ја и ви у њ јавили. Благо онима, који су се много разочаравали, но који при том нису изгубили способност очаравати се. Благо онима, који преживљују и не даду се преживети. Кад не би било разочарања у очарањима, човек не би имао кости и мишиће, но био би као супђер, који не може ништа разбити и кога не може ништа разбити, и који се подједпако гордо надима и пући, ма чиме га згњечили, челом или табаном. Но нашто сунђер — људи, кад је природа створила засебно сунђере и људе. Разочарања су наковањ, на којима судба кује људе. Сувише слаби падају у опиљке, које судба поново растапа у пећи. Јаки се најзад очаравају целом процедуром, под коју их судба ставља. Много одлеће с њих под ударцима судбе, но довољно и остане у њима, да могу надвладати самоубиство. Надвладају ли самоубиство, тад су пунолетни, тад су сазрели за живот. Знате ли, каквих људи има највише, мали мрави? Оних, који јецају у разочарању; а после ових долазе они, који певаЈУ У очарању. А знате ли, у чему је живот великп? У томе, драги мрави, што он те две песме слаже у једну хармонију, j томе, што је шири и од трагедије и од комедпје. Н. Косан. -vO* 16*