Delo

ДЕЈСТВА ЦАРИНСКОГ РАТА ИЗМЕЂУ СРВИЈЕ И А.-УГАРСКЕ (1906-1910) С ПОГЛЕДОМ НА НАШУ СПОЉАШЊУ ТРГОВИНУ (ПАСТАВАК) Извоз жита. За владе другог трговннског уговора нзмеђу Србије и А.Угарске, Србпја је, благодарећи прошнреној одредби о пограннчном иромету. ужпвала при извозу у А.-Угарску нарочите повлашћене царпнске с.тавове. Наше жито плаћало је прп увозу у А.-Угарску следећу царину: пшенпца и раж Г50 kr. од 100 кгр., јечам и кукуруз о-50, овас 1*20. Са прекидом уговорннх односа овај повлашћен положај нашег жита при увозу у А.-Угарску отпао је, и на место ниских ставова одредбе о пограничиом дошли су знатно виши ставови опште царинске тарифе. Према овој наше жито при увозу у у А.-5ггарску плаћало је: пшеница 7 50, овас 6, раж 7, и јечам и кукуруз по 4 дин. — све од 100 кграма. Разуме се само по себи, да је оволико повишење царинских ставова, и то код једнога артикла који има релативно малу вредност, а даје се прн том, са релативно врло јевтиним трошком, транспортовати и на највеће даљине, — морало јако утицати на дотадашњи извоз жита. Детаљнија испитивања овога утицаја одложићемо за мало доцније, кад будемо говорили о трговини сваке иоједине врсте жита; овде ћемо пак нагласити оншта померања која важе за све врсте жита, као и узроке који су пх пзазвали. I До 1905 године закључно наше је жито ишло готово искључиво на а.-угарску пијацу; количине извожене за друге европске пијаце посве су незнатне, у процентима оне се пењу једва до 5—10%. После 1905 год. наступа јако иомерање у овом погледу. Ово померање једначи се са одговарајућим померањем код извоза стоке и сточних производа, на име: на место А.-Угарске долазе