Delo

248 Д Е Л 0 свуда ua иродуктним берзама u које може да издржи и најдаља путоваља. Сем тога иотребно је напоменути, да се нродукција жита код нас за последњих неколико годпна знатно појачала, и да смо услед тога стављени у могућност, да избацимо на европске пнјаце много веће количине жита, но што смо то могли раније. Појачана продукцпја дошла је с једне стране услед јачег стављана терена иод културу жита; с друге страпе нак она је носледнца ннтензивнијег земљорада. Ми немамо статнстичких података, којнма бисмо могли документоватп ово тврђење; алн оно је морало пасти у очи свима, који су иратили развитак нашег земљорада за овпх неколпко носледњих годипа. Да споменемо најзад, да је специјално код кукуруза, повећање извоза настуиило и услед тога, што се сада услед умањеног извоза свиња, много мање кукуруза унотребљује за гојење свиња. Тај мањак употребе јавља се као вишак у извозу. Ради илустрације досадашљег излагања оних померања. које је изазвао царински рат код ове извозне групе, овде he се дати две табеле (видети табеле 1 и 2 стр. 249). У табели 1 упо ређена је количпна и вредност извоза сваког нојединог артикла из ове групе за 1905 год. с једне, и за пет година царинског рата с друге стране; у табели 2 уиоређена је дестинација извоза пстих артикала у 1905 са дестинацијом извоза у 1910 год. После овнх опијтих напомепа да пређемо на извоз сваког појединог артикла. 11. Пшеница. Све до ове иоследње година престављала је ншеница uajјачи извозни артикал из ове групе. Ње се извози 70—90.000.000 кграма у вредностп 12—15.000.000 динара. У овој последњој пак години извоз кукуруза знатно је надмашио извоз ншенице. Што се тиче количине извоза, ова је, наступањем царинског рата, остала потпуно непромењена, т. ј. ова се количина мења из године у годину, што стоји у вези с плодношћу године с једне, и са ценама на европским пијацама с друге стране, али се не може казати, да је царински рат изазвао било повећање било опет умањене извоза. Изузетак од овога чини 1909 год., кад је извоз знатно надмашио извоз свих ранијих година према максимуму из ранијих година од 93 милиона кграма и 16.700.000 дпн. извоз у 1909 гидини изнео је 144 милиона кграма