Delo

ДЕЈСТВА ЦАРИНСКОГ РАТА 247 2. — Независно од наступања нашег царинског рата са А.-Угарском вредност жита на европским продуктним берзама скочила је и услед преокрета у трговинској нолитици Западне Европе, а снецијално Немачке. Године 1905 и 1906 завршило се трајање трговинског уговора закључних у року од 1892/94 између свих важнијих европских држава. Ови уговори, нознати у литератури иод именом Капривијевпх уговора, престављали су, према дотадашњем правцу у трговинској политици, мали преокрет од заштитне царине ка слободној трговини. У агитацији која је почела на неколико година пред истек Капривијевих уговора, представници заштитне царине однели су нобеду, и ново-закључени уговори донели су знатно појачане царине на све аграрне производе Овим царинама отежан је довоз жита у индустијске државе Западне Европе, а једновремено са тим и као њихова последица нојављује се и скакање цена житу према цени из ранијих година. Но ако се овим изазвано повећање цена житу упореди са повећањем вредности нашег пзвоза, видеће се и на први полед, да је за нас од много већег значаја био онај први моменат, што значи, да се повећање врендости нашег извоза има у претежној мери сматрати као последица наступелог царинског рата. III. У последњим годинама уговорнога стања Србија је извозила просечно око 140,000.000 кграма разних врста жита у вредности до 20,000.000 дин.; према подацима пак из последње, 1910 године, Србија је извезла rund 800,000.000 кграма у вредности од скоро 40,000.000 динара.1 Појачан извоз морао се појавити по сили онога закона који важи у међународној трговини: да се увезена роба плаћа пзвезеном робом. Ми смо на име рапије видели, да је извоз групе „стока и сточни производи“ за време царинског рата подбацио према извозу из година уговорнога стања. Овај мањак имао се на неки начин попунити, и жито је било баш тај артикал, који је могао најзгодније послужити за попуњење дефицита: жито долази у ред оних артикала, које се иродаје 1 У целокупном збиру не опажа се појачана вредност жита стога, што је у 1910 био слаб извоз пгаенице (свега 72,641.000) а врло јак извоз кукуруза (170,000.000), — чиме је разуме се просечна вредност целокупног извоза редуцирана.