Delo

*250 д к л о у вредности од 29 милиона динара. Ово повећање има се ириписатн доброј жетви код нас с једне, и високнм ценама на гржнштима Заиадне Европе с једне стране. Но ако се нма на уму оно што смо раннје говорили о начнну трговпне, онда се сме тврдитп, да је, п норед једпаке количине пзвоза нрема статистици спољашње трговине, инак извоз у годинама царпнског рата већп од извоза пз ранијпх година. Казалн смо, на нме, да је извоз раннјих годниа садржавао 20—30u/o иеска и уродице, док је ироценат исте у садашњем извозу свега 5—10% — разлика дакле овога ироцента иреставља вишак садашњег над ранпјим извозом. Ово тврђење доказује нам друга колона табеле I, где је изнета вредност извоза. Док се вредност пшеннце у ранијим годипама кретала између 10 и 12 дии. по товару, сада износи 18 и 19 дин. по товару — дакле нреко 30% новећања. Тако на пр. ако се упоредн извоз из 1905 са извозом из 1908 године, онда ће се видети, да готово једнакој количини извози (93: 90) одговарају неједнаке вредности (13 : 16.768). Код дестинације извоза извршено је веома осетно номеране у годинама царинског рата. Док је у уговорном перподу 90—95% ишло на а.-угарску пијацу, а само 5—10% на све остале нијаце: Румунију, Белгију, Турску и Бугарску, — дотле се у времену царинског рата а.-угарска пијаца готово изгубила, а на њено место дошле су: Белгија, Немачка, Турска, Румунија и Бугарска. Најјачи део заузнма сада Белгија и Немачка, и то у једном турнусу: — једне године једна, друге године опет друга; алн је и удео осталих побројаних држава прилично велики. Изузетно у 1909 години појавио се понова врло велики удео А.-Угарске- (84 : 144 — дакле више од 50%), али је одмах у идућој години спао на незпатну цифру од 4.709.000 кгр. Кад се садашња дестинација упореди са дестинацијом из ранијих година, онда се дају констатовати две битне разлике: 1. — До 1905 год. закључно извоз иде, може се казати, на само једну .једину пијацу, на А.-Угарску, која прима 90—95%, — удео свих осталих држава губи се према количини извоза, који иде на ову једну иијацу. Носле 1905 год. изгубпо се овај предоминантан значај једне пијаце. Белгија или Немачка (и у 1909 год. А.-Угарска), као најјачи купци новога периода, не узму готово никад, сваки за се, врше од 50%, а оба скупа ie^Ba 70%. Онај остатак, овде знатно већи него тамо, распо-