Delo

ДЕЈСТВА ЦАРИНСКОГ РАТА 251 ређује се на остала потрошачка тржншта. Једна дакле пијаца замењена је са некслико пијаца. 2. — Извоз у годинама уговорнога периода показује и у том погледу једну монотону једнообразност, што је удео сваке потрошачке области остајао из године у годину ио готову непромењен: А.-Угарска долазила је из године у годину Da прво место, са веома незнатним варирањем процента свога учешћа, између 90 и 95%; у великом растојању носле ове долазиле су, увек по истом реду, Румунија са 5—7%, Белгија, Турска и Бугарска — све скупа са 3—5%. У годинама царинског рата ова се монотонија мења: учешће појединих држава из године у годину променљиво је. Тако на пр. у првој години царинског рата, на име у 1906, долази на прво место Белгија, са нешто више од 40% целокунног извоза; за овом долазе по реду: Немачка са 25%, Турска са 12%, Румунија са 11% и т. д.. Већ у идућој 1907 години улоге се мењају: сада долази Немачка на прво место, са нешто јаче од 50% целог извоза; за њом долазе по реду Белгија, сад она са 25%, Бугарска и А.-Угарска свака са по 5%, Турска са 2%• и т. д.. Између учешћа појединих држава постоји дакле један сталан турнус, и то како код два најјача потрошачка тржишта, Белгије и Немачке, тако и код оних мање важних, Турске, Румуније, Бугарске и А.-Угарске. II једна п друга карактерна црта садашње дестинације своди се на један и исти узрок, о коме је већ раније било говора. Наша пшеница постала је берзански артикал, и као такав управља се према флуктуацији цена, водећи наравно рачуна и о транспортним трошковима, о висини царинских ставова, и т. д. Узимајући све ове моменте у калкулацију, наш трговац ишао је на ону пијацу, која му је, у дапом моменту, нудила најбољу цену. II како је ова на појединим берзама из године у годину нроменљива, то се и удео појединих потрошачких пијаца у нашем извозу из године у године мењао. На завршетку потребно је учинити једну малу напомену односно дестинације. Као и свуда и овде се пе сме поклонити потпуно поверење статистичким подацима. Морала би се извршити мала коректура, при чему би се нашло: а) да је у извозу за Румунију и А. Угарску из година пре 1906 садржап и известан проценат извоза за Белгију и Немачку, с напоменом, да. је и један и други процепат мали; b) да је у извозу за Руму-