Delo

ДЕЈСТВА ЦАРИНСКОГ РАТА 253 године А.-Угарска се иотп.уно изгубила — свега је у 1906 год. дошло 10% и на њене пијаце, — на место ње дошле су Немачка и Белгија, а у другом реду Турска, Бугарска и Румунија. Немачка и Белгија учествују готово једнаким процентима у нашем извозу: на сваку од њих долази 35—40%. После ових двеју долази још једино Турска са нешто јачим учешћем; док је удео Бугарске и Румунмје посве незнатан. У погледу на сам ред учешћа наилазимо па исту појаву као и код извоза ншенице, на име: удео поједпних држава, нарочито оне три на ирвом месту споменуте, мења се из године у годину. Врло је вероватно, ма да се за то нема статистичких података, да је и овде код дестпнацпје иотребпо учинити омање исправке: један део извоза за Турску, а може бити и један део извоза за Белгију, — имаће се сматрати као трапзит за те две земље, а као извоз за Немачку. 3. Овае и раж. По своме значају извоз ова два артикла далеко изостаје иза извоза прва два артикла; стога су и номерања која су овде услед царинског рата наступила, од много мање практичне вредности. С друге стране пак потребно је напоменути, да ова два артикла, а нарочито раж, нису ни раније била у оној мери упућена на а.-угарску пијацу, као што је то код пшенице и јечма био случај, — што оиет значи, да царински рат није могао овде изазвати сувише јака номерања у погледу на дестинацију. Количина извоза врло се мало појачала. У овом погледу чини изузетак 1906 год., у којој се извоз и једног и другог артикла дуплирао према извозу из ранијих година; али већ у 1907, а тако исто и у свнма потоњим годинама, извоз је опао према извозу из 1906 год., и задржао се на једној мери, која је нешто мало већа од количине извоза из година уговорнога стања. На против и овде се повећала вредност извоза, благодарећи вишим ценама. Док се раније цена кретала између 8—12