Delo

252 Д Е Л 0 нију и Турску нз годшш царниског рата садржан нзвестан проценат извоза такође за Белгију н Немачку. Немамо података за тачно утврђење овога процента, али он ннје већ тако мали као онај нод а) Наше жито долазп у Галац и Браилу, овде се пречишћава у тамошњим елеваторпма, на се опда, као румунско жнто, нзвози за Белгију. Што се пак тиче извоза за Турску, сигурно je да знатан део иде за Немачку, благодарећи споразуму између оријенталних железница с једне, и немачких железница п иаробродских друштава с друге стране, ua основу кога ове последње дају извесне рефакције увозу из Турске. 2. Ј е ч а м. Пзвоз јечма иоказује далеко већа померања но извоз пшенице како у ногледу на колнчину, тако и у иогледу на дестинацију. До 1905 године закључно извозило се просечно по 12 милиона кграма годишње, што је представљало вредност од 1,200.000 дпн.. После 1905 год. извоз се знатпо појачао: он се просечно трпплирао, а у појединим годинама, као што је на пр. 1909 год., повећање је још и веће. Када се пак има на уму, даје проценат песка и уродице у садашњем извозу мањи но што је био случај ранијих година, онда се долази до закључка, да је повећање извоза нешто веће по што нам га статистика преставља. Упоредо са иовећањем количине расла је и вредност извоза; али се поред овог апсолутног јавља још и релативно повећање вредности, као последица више цене. У времепу уговорнога периода нросечна цена јечму била је 10 дип. по товару; после 1905 цена јечму попела се на 13 динара. Отуда и имамо да је процентуално повећање вредности извоза знатно веће од процентуалног повећања количине. Тако на пр. био је извоз у 1905 год. 17*6 милиона кгр. са вредношћу од Г8 мил. дпн*; док је у 1908 год. количини извоза од 31. мил. кграма одговарала вредност од 4*2 милиона динара. Код дестииације среће нас иста појава која и код пшенице, само што је то померање овде још интензивније. У годинама уговорнога периода ишао је цео извоз у А.-Угарску; учешће других држава (Румуније, Турске и Бугарске) било је толико незнатно, да се сасвим комотно могло занемарити. После 1905