Delo

НЕОВИТАЛИЗАМ У САДАШЊОЈ БИОЛОГИЈИ — НАСТАВАК Паули овако разлаже о сходпости и иостанку сходних појава. Суштину живота разумети исто је што и објаснити сходност. Ми налазимо сходност у различним формама: као орган т. ј. од природе створено оруђе у свим могућим стеиепима развијености и сложености у оба органска царства. У том облику као орган, односпо његов ностанак. ноказује сходност проблем једне протекле иојаве. Растење и одржање органа треба, по Дарвину, да се споља регулише. У другој форми излази проблем сходности као фупкција т. ј. способност органа за рад. И за тај облик сходности немамо објашњења; ипак мора се нризнати, бар за овај случај, да је организам сам чинилац, да сам врши фупкцију и да у њему самом лежи способност за ту функцију. Даље налазимо сходност већ на најпижем ступњу у жи-‘ вотиња као радњу. Она или ]е механизована у инстинктима, као што је то случај код виших животиња или проистиче из слободпих закључака и, према општем схватању, прелази у душевне особипе код човека II ту врсту сходности зпамо ми у себи самима, унутрашњим искуством, као неку врсту унутрашње радње. Поред свег тог објективира се сходност, као уметпички продукат — у човечанству, а већ и у животињама показује се у врло малом степену. Таки су уметнички продукти машине, справе, зграде, уметннчка дела ; она сачињавају културни носед човеков. У тој форми као и у оној првој, приказује нам се сходност као протекли догађај (појав), чија је кореспондирајућа способност ипак неиозната. Дело, кн>. 60 17