Delo

МЕЂУ НЕЧАСТИВИМА 7 дер, ►Ноелопан, Фисој-Оњарф, Јалокин, Кинолај, Рот-Шилд и још иека. ЈтХ^— Колико их вет приказа тамо-њих, о’ђе се не споменули?... зађе, у једна доба, диздар-ага Шуто хоџи Ћурилу испод Острога. — Валај-билај, ево таман тридесет и пет досадарке... рече му велеважно велеучени хоџа, напињући поносно шију и кривећи турбан наврх ње, као лелек капуру. — А треба?... — Четрдесет и један. И салте кад оног једнога помене на потљетку, онадаре ће, бели, доћ’ себи и своме кувету... вели хоџа. — Ожежи!... повикаше у један глас сви главари с диздаром на челу. Она два сметењака затегоше уривак на Раданову врату, а Суљо Циганин распали поново по обољелом јадову, као по волу у купусу. Стоји звизда шипураковца, кркот костију, пишак вруће крви испод оштрих драча из новоотворених рана, и дрека и цика полуђелог и кажњеног и Богом и људим јадника Радана, да сва брда унаоколо одјекују. Ја зажмурих очи од грозоте пред тим дивљачким призором, а свега ме обузе језа и дрхат, ни да сам на распануту мрцину наљегао. Млати Циганин, не престајући, куд стигне ипотрефи: сприједа по прсима, озада по леђима и дебелом месу, по бутинама, по гњатима и листовима, по глави, по рукама, по табанима, свуд... А крв пљушти по г.увну, иза сваког ударца и са сваким убодом шипураковца, као капавица са стрехе по највишем пљуску; и запрскава хоџи инџијеле и браду, и токе и ордење на главарскпм прсима по парапету. Радан се поново продрије неколико пута, па се одједном протегне, затресе свим тпјелом као над ватру наднесен, заколута очима, опрући по салиџи, умуче и убехути се. Промислих, е умрије; оне ми се планине окренуше око главе а свијета ми испред очи нестаде: та убише човјека на правди вишњега Бога ту на очиглед свих представника царске и господарске власти! Погледах по народу, погледах по главарима, али нико ни да прстом копорну- све то хладно и неосјетљиво као од креча истесато. Мени превре. п сијну ми кроз памет, да се прбијем кроз