Delo

30 Д Е л О „Сунце јоште није зашло!“ Јест, тако Рекоше гатари... Ко то зна? Можда?... Ако данас умре онај звер. одмах Зет ми слабодушни сву he власт мени Да преда, и ј а ћу господар бити. Ал' да ли гатари зборише о том? Не, јер с украсима, с круном, нd трону, С украсима, с круном видеше мене. Рекоше ми јоште: ,/Гри звезде за сад Величину моју сенче!“ — Три звезде! Једна је међ њима — Иван, а друга Царевић је Фјодор, трећа — ко други Него Димитрије! Противник силан Од којег се стално бојати морам. Ко би други био него мезимац Димитрије мали! — Он ми је сметња! „Слаб је али моћан! Невин али кривац! „Сам је, ал’ сам није!„ Све се то слаже С Димитријем малим. Али шта значи: „Убијен ал’ живи!“? Ко ће га убит’? То не може бити! Ако л’ ко збиља Одлучи да руку дигне на њега, Како ће убијен ускрснут’ моћи? Мени је к’о бездан да мрачну гледам! Пред очима мркне, мисли се сплећу... Доста!... Одгонетке бесплодне — даље! Жив или убијен — будућност крије. Садашњи тренутак скуп је за мене! (Улази уцравитељ) У правите«љ Бојарине, царски доктор је дош’о. Нек уђе. Г одунов А, Роман Елеазарић! Ја те позвах да ми потанко кажеш: Колико је данас лакше и боље Нашем Господару ?... Има ли наде Да га мимоиђе свака опасност? (Уђе Јакоби)