Delo

ИСТОРИЈА СРИСКИХ ШТАМПаРИЈА 403 • • 'Зоказује да је већ постојала некаква штампирија на Цетињу, — -много су слична са словима Српске Државне Штампарије, чије су матрице добављене из Петрограда. Сем тога, главни •^мвјгбтор у цетињској штампаријн био је Рус, што би ишло у прилог нашем мпшљењу. Најзад, као последњи и најјачи доказ нашег тврђења је сам факат, који дознајемо из предговора календара „Грлице“ за 1835 годину, у којем уредник његов Димитрпје Милаковић вели, да му је од врховне стране наређено још у месецу јулу „у овдашњој штампарији да се наштампа календар за 1835 годину.“ На предговору календара је датум 6 септ. 1834 год. Поред „Грлице“, која је редовно излазила од 1835 до 1840 године, штампан је 1836 год. у цетињској штампарији један „Буквар“, затим, 1838 год., „Вукове српске пословице“ и „Српска Граматика“ од Д. Милаковића.1 Занпмљиво је то, што се на свима књигама штампаним у црногорској штампарији, а особито на приватним, налазила карактеристична напомена: „Печатано у печатњи свободе црногорске на Цетиње. Прегледано и допуштено напечатат од цензуре, У Дрној Гори Цетиње. Драга ДраговиЦа*. И поред тога што се помнње некаква цензура, слобода штампања тада је била врло велика, јер та цензура није ни постојала. Интересантно је то. да, у време када се у Србији нису смеле штампати ствари писане Вуковим правописом него старим, у Црној Гори се штампају књиге с потпуним Вуковим правописом. У колико се посао штампарски развијао у толико се развијала и штампарска израда. У први мах је била доста рђава, јер нису имали смесу за ваљке, већ су пх правили од шећера услед чега је израда била прилично нечиста. Ради тога је Милаковпћ писао Вуку (14 јула 1835 г.) и молио га да оде до Државног Штампара Михаила Вајса (Michel \Veis stampare governiale), и да га нита од чега он себи прави ваљке. Ако то 1 Нар. Библиотека има 2 примерка од ње; један на бољој а један на горој хартпји. На њој стоји: Штамнано у књигопечатњи правитеља црногорскога. Међутим на „Грлица“ и „Буквару“ стоји „у Црној Горп у Митрополитској књигопечатњи; на „Пустињаку Цетинском“ „Печатано у штампарији црногорској", а на „Пословицама" „у Народној Штампарији“. 26*