Delo

404 Д Е Л 0 буде смеса, за коју Рус Домин мнсли да се зове иатаке (siporodi Zucchero), и ако се она може да нађе ту, онда нека му купи од ње 10 п. У исто време моли га да му набави још један рам за машину, чију је меру послао Шкуљевићу.1 Али њено успешно и систематско развијање било је ускоро прекннуто. Када је 1852 године Омер иаша ударио на Црну Гору у оскудици олова кнез Данило је наредио да се штампарска слова прелију у пушчана зрна. На тај начин је Црна Гора опет остала без штампарије. И ако се кнез Данило врло ревносно старао о просветном напретку Црне Горе тек је се 1860 године могла обновити штампарија. Том приликом јој је Српска Држ. Штампарија поклонила једну машину најновијег система. Од тога доба штампарија је се стално развијала тако, да сада има једну малу и две велике машине за штамнање, са доста великим бројем разноврсних слова. Од особља које ради у њој има: управника, фактора, подфактора, 12 слагача и 2 машиниста. На техвпчку страну израде обраћа се врло велика пажња„ и сме се слободно рећи да штампарска израда у њој ни мало не застаје од штампарске израде у Срп. Држ. Штампарији. За оснивање нриватних штампарија у Црној Гори ималоје неколико покушаја. 1906 године основана је у Подгорици једна приватна штампарија ради штамиања листа „Слободна Ријеч“. Но, када је лист 1907 године престао, морала је и штампарија обуставити рад, јер су јој главни нриходи долазили од листа. Још нре нодгоричке штампарнје постојала је једна мала штампари.ја у Никшићу, у којој се једно време штампао лнст „Невесиње“. Она је убрзо морала обуставити рад због слабог посла. Та је иста штампарија обновљена 1908 године, када се у њој ночео штампатп опозициони лист „Народна Мисао“. Но, услед нанада читавог једног племена па ту штампарију, којом су приликом слова разбацана а машипа покварена, штампарија је по другн пут морала обуставитп посао, јер је била сва раз1 Вукова преппска. књ. V, стр. 45.