Delo

408 Д Е Л 0 стима, црква у Новој Србији губи своју ранију важност и своје раније суверено место, уступа световној власти КнезМплошеве владавине. У тежњи Милошевој да од некултурне и хајдучке Србије створи државу колико толико сличну осталим европским државама, створена је нотреба да Србија што пре добнје своју штампарију. Тој потреби се најзад одговорило тиме, што је 1831 основана Државна Штампарија у Београду. Онаје готово за читаве трп деценије задовољавала штампарске потребе тадашње Србије, све док год. 1860 није основана прва приватна штампарија у Београду. Од тада број штампарија у данашњој Србији стално је растао, пораставшп најзад до овако великог броја штампарија, колико их сада има. Одговор на питање, због чега су тако брзо напредовале штампарије у Србији, лежи у самој природи нашега народа. Макако да се говори о нашем народу, не може се занемарити факт, да је народ у Србији, ако не својом интимном природом а оно бар својом тежњом у политичком животу, показивао увек добре воље и пожртвовања за идеје демократије. Те демократске тежње народа нарочито се јаче испољавају у општој партијској борби која се у Србији води за последњих тридесет и неколико година. У тој четрдесетогодишњој политичкој борби српских странака створиле су се н развиле прве српске нриватне штамиарије, како у Београду тако и у унутрашњости Србнје. За време тих оштрих политичких борби појава једне нове штампарије значила је појаву каквог новог политичког листа, или обратно: нојава новога листа оснивање нове штампарије. Тај нојав нродужује се чак и сада у пркос оволиког броја штамиарија. На тај начпн постала је и већина штамнарија у унутрашњости, чију су нотребу захтевали нартијски интереси једнога округа или краја. Те штамиарије у унутрашњости Србпје у главном су живеле од „ситница“ штампајућн уз то, с времена на време, а особито нред скупштинске или општннске п. '/оре какав мали иартијскп листић, који би већином одмах после избора престајао. Други, мањи, број штампарија у унутрашњости и у Београду, а особито оне које су новијега постања, постао је као обична капиталистичка предузећа, у која појединци пласнрају своје капнтале радп веће ренте. Природно је да се са оволико великим бројем штампарија као последица јавила штампарска конкуренција. Алн та се кон-