Delo

• А.-УГАРСКИ ТРГОВИНСКИ ОДНОСИ ПРЕМА СРВИЈИ 413 « • 1.) Наше потис^авање са cpnci^e пијаце. Г 1 Б'ацимо пре свега један поглед на користи које су наши коц£$р£Лти на српској пијаци извукли из царинског рата. Италија дошла је са својим јефтиним артиклима, нарочито текстилном робом; Белгија је лиферовала оружје и машине, а у размену узела у Атверпену велике количине срнског жита; чак и Шведска н Норвешка допринеле су, да својом гвожђаријом попуне празнине увоза. Али највећи део нашега наслества припао је Немачкој. Не може јој се замерити, што је заузела место које смо ми напустили, ни што је њен трговачки свет употребио уобича.Јена средства, да би потиснуо конкуренцију. Само ми смо јој то и сувише олакшали. Али врло је поучна брзина н енергија, којом је сложно радио и предузимљиви дух њених: трговаца и њена диспонација и њена оријентована публицистика, да би освојили српску пијацу. Још за време преговарања о последњпм трговинским уговорима немачки су трговачки кругови, како изгледа, бацили око па Србију, у правилној претпоставци, да Аустро-Угарска, на путу, којим је пошла, неће бпти кадра да своје везе са том земљом одржи у дојакошњем опсегу. Кад је, дакле, 1906 године настао први прекид у уговорном стању наше монархије према Србији, немачка штампа одлично информисана, одмах је дала стпл за искоришћавање ситуације. Особито исцрпно третиран је овај предмет у једној брошури, која је издата у Берлину 1909 године (Србија. Прпвредни односи и њихов развитак. С обзиром на немачке интересе изложио Ого Кеслер). Са много темперамента пропагира се у тој брошури тесна трговачка веза између Немачке и Србије. Немачка јавност опомиње се, да се при оцени српских прилика не поводи за тенденциозним аустријским п мађарским новинама, које Србију стално омаловажавају. Противно томе, у тој се брошури говори о Србима у врло пријатељском тону и повољан се суд даје о Србима као купцима и платишама као и о њпховом привредном развитку. Немачким увозницима ставља се у задатак, да аустро-угарско посредовање искључе, а немачка индустрнја позива се, да имитује артикле аустријске провениенције, које Србија радо набавља, и да политичку антипатију према Аустро-Угарској употребе, те да свима силама освоје српску пнјацу. Кеслер, коме су с-тојали на расположењу врло добри извори, вије штедљив