Delo

46U Д Е Ј1 о баш оно, што је ногрешно. Један појштички споразум може постојатп на основу економског споразума. Сагласност економ* ских пнтереса водп иолитичком споразуму; а не п обрнуто. Македонија остаје по томе мишљењу једпна сметња и политичком п економском споразуму. То је нак гледиште погрешно као п свако ouo, које је засповапо на слепоме шовннизму Из бојазни да Македонију не добију Бугари, или да је не добију Србн, ми не видимо много већу опасност, која може да однесе не само Македонију него и нас и Бугаре. Већ се говори, да је Аустро-Угарска за услуге учињене Италпји у триполиском питању, добила од ове одрешене руке на Балкану. Надајмо се да то није истина. Али ако то буде истина, па ако АустроУгарска успе да задовољи и Русију у некоме питању, па и од ње добије одрешене руке, а окупација Босне и Херцеговине показала нам је да Русија у погледу тога трговања не изостаје од осталих држава, — онда је занечаћена судбина не само Македоније већ и целога Балкана. И наши и бугарски родољуби били би тада задовољни, јер би имали Македонију, само у др.угој форми, а не онако како је они сад замишљају. Комитет је на своме првоме састанку у Софији био много мудрији од ових суперродољуба. Он је изјавио жељу, да се и у другим балканским државама образују слични комитети, који би тада ступили на заједнички носао. Ма каквог одзива нашао тај апел код других држава, он је био потребан, да се обележи једна намера комитета, да он не жели пскључиви положај ни једне нације на Балкану, већ да се хоће споразумни рад са свима. Жеља је, да се делатност комитета прошири на све балканске државе, да би се тиме добила још једна јача економска јединица. Уколико ће се у томе успети, зависи одсвести и расположења тих народности, да Балкан остане балкапским народима не само у нолитичком већ и у економском погледу. Међутим морамо бити начисто с тим, да ћемо ту економску независност извојевати само тада кад се будемо снремилн. Народ је недостојан независности, ако није уложио труда да је добије. Ми смо за време анексионе кризе стекли искуство да за одбрану интереса вредн много више спрема но најнеоснорније право и највеће одушевљење. Тако ћемо исто и на економском пољу имати успеха само тада, ако се будемо спремали да своје интересе бранимо. Д-р Јовам Лончарић.