Delo

464 Д Е Л (> вратити, него да је добио заповест од Гувернера, да се не усуђује ма каква расположења о К. Милошу чинити, пошто Он није више у месту, које је под командом г. Бановом. Тај Гувервер познаник је К. Мплошев још из Цариграда. К. Милош и његови људи раструбили су онамо, да је њега г. Taj дозвао у Загреб, па да га је оглобио 27.000 форинти, за које he га Цару да тужи и т. д. Ја сам онет на ово казао његовим служитељима, за што то није у Загребу јавно и пред народом изјавио, да је дао 27.000 фор., но они кажу, да је њему (Милошу) онако писмено из г. Банове канцеларије донешено, па да га је морао дати потписати и нме своје п печат ударити. Исти тај дан, кад сам ја тамо дошао, дошли су Стојаковић и Гавриловић. К. Милош сутра дан т. ј. није их могао очекивати изјутра да опет дођу, него је отишао, а њима је оставио поруку, да Стојаковпћ одма иде у Беч а Гавриловић за њлм у Инсбрух. По свој прилици мислећи, да ћу ја онде о њему разгласити, шта је и како је или да ћу ићи Гувернеру јавитп. Око 10 сати сретнем кола поштанска у вароши и познам у колима Берту, служитеља К. Милошевог, запитам га гди ће, а он каза да иде у ону гостионнцу, гдн је К. Милош био. Отидем и ја за њим и да питам гди је био. Каже ми да је бпо у Трсту и да је намеравао ићи у Цариград, па да није могао због тога, што су Трст Талијани обколилн с фронта. Међутим дође Стојаковић и Гавриловић свп скупа вичући на г. Гаја. Затим отпду и узму поштапска кола за полазак, а и ја узмем оиег екстрапошту п кренувши се у 12 сати дана приспем овде у Загреб данас у 6 сати изјутра. Овде застадо пона Павла, који ми је донео ппсмо од вас. Ви лепо ппшете, да је јара ua клади, да сте се препали, да ја нисам издајица и т. д. А не кажете ми ништа о послу. Лако ћемо за издајство, биосам јесам и остати морам поштен. Ја сам^ вам казао, да hy застидити непријатеље идаћу показати, штајепоштен човек, а како нисам одржао реч и свој карактер, то се види и видеће се, а ја вам све описујем шта сам радио, и како то се не може из усменог саопштенија, а Књазу нашем нисам био улизнца iiп подлац и нећу никад, а све скуиа ако узмете и ви и Он шта сам учинио и да ли сам оно заслужио од њега, онда ја покорно молим, да будете безпристрасни, па номислите још и на (»не речи које сте ми у писму вашем изрекли, да је књаз изразпо се, да је оно са мном учинпо не давши ми нпкад ни