Delo

ХРОМИ ИДЕАЛИ 5 на краљеву женидбу. — Не могу да схватим овакав брак у обичним приликама, а камо ли кад је у гштању Двор. Ко би то могао помислити само јутрос, само данас у подне! Краљ Милан му никад неће опросгити. Реакционари су, ваљада, бесни од једа. Краљ ће морати потражити наслон на народ... Мораће дати нов устав, грађанске слободе. Наше идеје иду у сусрет победи. Младић се осмехну као на неки свој успех. Он је волео народ дубоко. Поред бриге за своју будућност, он је мислио и на будућност Србије. Његово биће и његова земља били су везани у њему чврстим снонама, наслеђеним још од његовог прадеде, рањеног на Засавици, а можда још и даље, од предака којима имена није знао, а који су морали волети ову земљу кад су се населили у њу. Чедомир погледа изнад себе. Поглед му пређе преко главне стазе, која је описивала једну врсту круга, прелете преко гомиле пепељавих капута, разнобојних блуза, накићених шешира, разапетих сунцобрана и задржа се на једном споменику, окруженом букетом прецветалог јасмина. Учини му се као да биста узима киселу физиономију и посматра га са сажаљењем. Не могаде издржати тај упорни, бронзани поглед, те саже главу. Мисли му пређоше опет на професора. Учини му се као да чује отварање апсанских врата, читање указа о помиловању, откивање гвожђа и насигурне кораке ослобођеникове како пролази поред наоружаног стражара, који је дотле располагао његовим животом и смрћу, па се слободно упућује у варош. После се сети његовог дома на Врачару, лепе куће с улице, коју ће слободњак наћи издату под закуп, и кућице за млађе, у дворишту, с кујном и две собе, где народног борца очекује његова породица. Они ће му причати о много чему, о много кому, па и о мени — помисли Секулић. — Младен је брбљив, а Бела... На ову реч, младић задрхта. Један пламен загреја му образе. Пред њим се појави, као у магли, Белина глава, светлих грчких очију, са осмехом размаженог детета и шишкама по белом челу, које су сенчиле њено лице претерано бледо, готово слабачко. У тај исти мах појави се и Вишња, тако исто у магли, неодрећено, само главом. Њена глава је била плава, права словенскд*глава, која се у Србији још може нађи само по забаченијим селима, као неким чудом сачувана од туђинских раса, растурених међу нас. Плава маст није, као по обичају, ублажавала бујицу здравља, којим је девојка била обдарена. Из угаситих