Delo

22 Д Е Л 0 пуњавао је један угао, а према прозору је био чудно израђен будоар са лакованим панелима у златном мозаику, на којима је стајало неколико ваза од венецијанског стакла и један пехар од тамно-пругастог оникса. Бледе булке биле су извежене на свиленом постељском покривачу, као да су испале из уморних руку сна, а танки стубови од канелиране слонове кости носили су кадифени балдахин, са кога су се перјанице од нојевог перја уздизале као бела пена према бледом сребру изрезане таванице. Један насмејан Нарцис у зеленој бронзи држао је сјајно огледало над својом главом. На столу је стајала једна ниска ваза од аметиста. На пољу је могао да види високи тороњ катедрале, који се једва назирао изнад мрачних кућа, и уморне стражаре како корачају у магли по тераси крај реке. Далеко у једном воћњаку певао је славуј. Благ мирис од јасмина улазио је кроз отворен прозор. Он забаци своје мрке витице с чела, и узевши једну лауту поче прстима да прелеће по жицама. ББегови тешки капци се затворише и нека чудна малаксалост га обузе. Никад пре тога није осећао тако узбуђење, тако савршену радост, чар и тајанственост лепога. Кад поноћ изби на сат-кули он додирну звоно, и пажеви уђоше и са пуно церемонија свукоше му одело, сипајући му на руке ружину воду и разастирући цвеће по његовом јастуку. Неколико тренутака пошто су оставили собу он заспа. И спавајући он усни један сан и његов сан ово беше. Чинило му се да стоји у једној дугачкој, ниској соби, усред чегртања и лупарања многих разбоја. Слаба светлост продирала је кроз прозоре са решеткама и показивала му изнурена лица ткача нагнутих над својим радом. Бледа болешљива деца била су шћућурена на огромним вратилима. Кад би чункови пролетали кроз основу, она би дизала тешка брда, и кад би се чункови зауставили, она би пуштала брда да падну и сабијала жице једну уз другу. ББихова су лица била измучена глађу, а њихове танке руке тресле су се и дрхтале. Неколико унезверених жена седело је за столом и шило. Страшан задах испуњавао је простор. Ваздух је био устајан и тежак, а са зидова је капљала и текла влага. Краљевић приђе једноме од ткача и стаде поред њега и посматраше га.