Delo

34 Д Е Л О ности, немогуће определити националитет, где су нације тако укрштене и испреплетане. Анин излаже и доказује, да се у Аустрији само 4—5% Немаца налази у крајевима странога језика, 3, 2о/0 Талијана, 2<у0, Чеха и других 1%. Тај проценат тако незнатан за 9/io земље, показује, да сваки од разних крајева има свој апсолутно чист карактер, и, међутим, велику могућност да апсорбује незнатну мањину. То су потврдили многи географи и публицисте, на које се наслања наш аутор. (Упоредити: Раумберг, die Bevolkerung Osterreichs: Dr. Фундлер, Dr. Ват). Исто вреди и заУгарску. За исти случај у Немачкој треба видети друга слична дела (Фридрих Науман, Poloniesirung oder Germanisirung). Ова парадоксална царевипа, феудална у политичком смислу због свог бескрајно вештачког састава, оснива се на владавини силе и потчињења клерикалпзмом одозго, на изазивањима и узајамним интригама, лукавствима и т. д. Ето зашто се она налази у непрестаној кризи, која отежава и изазива тешке конфликте, који прете миру и мирном развитку. Саобразно принципу националитета води се огорчена борба, било свих нација против Аустрије, било борба између самих нација. У случају када потреба самоодбране буде захтевала, да се свака нација опрости политичке власти државна ће се машина потпуно зауставити. „Свака је посебице врло слаба да би се могла одупрети вољи других, тако исто ниједна не може да спречи остварење захтева других (Анин). Међу осталим срествима, која су им на расположењу, поменућемо нарочито опструкцију. Немачка опструкција оборила је министарство Бадени-а, опструкција Чеха министарство Керберово и т. д. Оно што једни траже под претњом опструкције, други то обарају истом претњом. Због тога искључен је говор о аустриском парламентаризму (ма да постоји опште право гласа, о чему ћемо доцније говорити). Ту унутарњу борбу тачно описује овим речима социјалистички посланик Бауер : „Свака је нација немоћна, јер друге не трпе да држава испуни њену вољу“. Све су пак немоћне, јер међусобна борба крши њихову снагу, политичка моћ је потпуно предата бирократији, а она је немоћна јер се законодавна машина сваки час зауставља. Таква је слика Аустрије од времена декрета министра Баденија о језицима, до проЈекта о изборној реформи Гаучова министарства". У овим разноврсним борбама, које са парламентарних трибуна и стубаца у новинама силазе на улицу и завршују се често крвавим пушкарањем (Буковина), не зазире се ни од каквог