Delo

ПИТАЊЕ НАРОДНОСТИ У АУСТРО-УГАРСКОЈ 35 срества духовног, моралног и материјалног. Доволдт је опоменути се ситнијих стварн, (као на пример називање улица), које су често биле повод жестоких борба. Исто је то у Ма1)арској, где су борбе још појачане надмоћношћу политичко-националне аутократије мађарских магната (Гентрпј). Изборна реформа од 1906 у Аустрији уводећи опште право гласа није ни најмање изменила изглед ситуације. Ево како о томе мисли један од најпризнатијих талијанских социјалиста, Артуро Лабриола, у својој књизи „Tendenze politiche dell’ Austria Conteniporanea: Царска je влада мислила, да ће опште право гласа замениги национално питање социалним питањем, да ће се хомогене политичке партије, ма којој нацији припадале, сложити: либерали ће се удружити с либералима, социјалисти са социјалистима, клерикалци са клерикалцима ; и ако су једни Словени а други Латини или Немци, социалне ће борбе заменити националне, партије ће добити иитернационалну боју. Али је такво појимање иретрпело фијаско: странке ни најмање нису изгубиле национално обележје. Као пајјачи доказ томе може послужити то, да је партија по ирироди највише интернационална, била у неколико пута позорница унутарњих националних борба. Сетимо се само борбе Чеха и Немаца баш у самој социалистичкој аустриској партији"... „Синдикални покрет и социалистичка странка у Аустрији жртва су истог нереда и исте погубне кризе, јер испод оквира и сјаја интернационализма указује се национално тело“

Национално осећање, далеко од тога да буде ублажено у смешаним водама вештачког интернационализма, постало је још живл>е, компактније, јаче и енергичније“. Исто се то да констатовати и у синдикалном покрету, који према свом циљу не сме имати ништа заједничко са политиком (Dr. Штајницер: Nationalismus und Gewerkschaftsprobleme in Oesterreich у „Франкфуртским Новинама“ од 7 децембра 1910). Споменимо и последње изборе за Рајхсрат, када је национализам тријумфовао над социјализмом. (Видети о томе речи и иризнања социјалистичког посланика Бисолати-ја у „.II Secolo" од јуна 1911, а нарочито бечки „Arbeiter Zeitung“, поводом последњих избора за парламенат. Случај са Аустријом, по тврђењу самог Лабриоле (ор. cit. стр. 62) најјачи је аргуменат за тезу, да на ционална осећања обухватају и превазилазе сва социјална питања. Националне разлике владају и \- парламенту изабраном општим правом гласа, као што су и пре владале \ време класа и курија. Први такав парламенат био је распуштен, јер су га на-