Delo

милонд 0/ виде, или си ти одиста још мало порастао за ове две недеље! Изгледаш ми све већи ! Него седи ! Та седи ! Одмори се мало код старе мајке ! Људвиса, столицу! Та столицу, ЈБудвиса ! Подај нашем кнезу столицу! Људвиса се опет устумара по соби, као пре неколико минута, па докопа из угла дрвену столичицу и понесе је огњишту. Дирковица јој истрже столичицу, па отрча у другу собу и изнесе столицу са решеткастим наслоном и избледелом навлаком. Рајмунд је за то време стајао на сред собе, погнуо главу и сав се занео поправљањем неке ситнице на оделу. Ђаво је однео! — прогунђа он. — Ова се мртвачка глава једнако извлачи! Још ћу је и изгубити. На ланцу од сата висили су му, начињени од разнога материјала: срце, ленгерчић, хрт, топче и мртвачка главица. Дирковица стала пред сина па га, раширених руку, разгледа од главе до пете. Ала си се нагиздао данас, Рајо ! — поче она. — Као с игле скинут! Да не долазиш старој мајци на удварање, тако обучен ? Идем на бал, мамице, а пре бала уграбих мало времена да допаднем и до вас. Мало времена ! — жалосно рече Дирковица. Но, шга могу! Шта могу! Добро је и то! Ја те нећу задржавати, драго моје чедо! Ја сам срећна кад те и часком видим. А коме то идеш на бал ? Па седе на столицу и загледа се у сина, као у икону. Данас је бал код Морских. Нисам мислио ићи, јер је то велика аристократија, а ја аристократе не могу да видим, али ми је Јоза Морски силом узео реч. Госпођица Пелагија Морски је удавача... разумете ли, мама ? Брат колико може вуче младеж кући. Разумем, разумем — одговори мати с досетљивим осмехом — а је ли лепа та девојка? А? — и ђаволасто намигну на сина. Врло лепа — одговори син немарно. — А богата? А? Рајмунд напући уста и претвараше се да мисли. Морски су богати, али имају троје деце. Не мислим да би госпођица Пелагија имала више од триста хил>ада динара. Триста хиљада ! узвикну Дирковица. — Та то је, драги, диван мираз!